"Čekali smo u životu mnoge stvari, to svi znamo, a uvek su nam i sigurno dolazile samo Nove godine", govorio je Duško Radović. Ipak, mnogi od nas sa tim novim godinama čekaju i nove početke, nove izazove, nove prilike i šanse, poslovne poduhvate, prijateljstva, ljubavi... Baš zbog toga bi dolazak praznika mogao da se definiše kao period koji mnogo toga obećava, a iako se često i dogodi da nam se mnoge stvari ispune, jasno je da ulazak u narednu godinu ne predstavlja dobijanje magičnog štapića koji nam garantuje ostvarivanje svake zamisli i želje.
Anksioznost koja je, prema rečima stručnjaka, izuzetno rasprostranjena, naročito u današnjem dinamičnom i stresnom životu, podstiče očekivanja da se uzdamo u Novu godinu da će ona doneti rešenja za mnoge probleme, kao i boljitak u mnogim sferama života. Kako za Srećnu republiku objašnjava psihološkinja i psihoterapeut Marija Babić, čini se kao da negde svi pokušavamo da prebacimo odgovornosti na nešto što nismo mi.
- Onda dođe taj 1. januar, pa 15. januar, a zatim i 30. i ništa se značajno ne promeni, ne dogodi, ništa što inače ne bi. Eto nam izneverenih očekivanja, eto nam naučene bespomoćnosti i depresivnog raspoloženja - ističe Babićeva.
Ona podseća da se depresija u ovom periodu, poznata kao postpraznična, zapravo javlja mnogo ranije, dok iščekujemo nastupajuće praznike. Simptomi koji prate to stanje su različiti - od povlačenja u sebe, do socijalne izolacije, bezvoljnosti i nedostatka motivacije.
Ništa manje od tih emocija i unutrašnjih simptoma ne utiče ni manje sunčanih sati koji i te kako mogu da nedostaju tokom hladnih, zimskih dana, pa smo samim tim manje izloženi Suncu i vitaminu D. Finansijska situacija koja se manifestuje većom potrošnjom novca za vreme praznika takođe može biti jedan od uzroka da nas u ovom periodu obuzme neraspoloženje.
- Finansijska situacija jeste jedan od uzroka. Povezana je sa onom opaženom bespomoćnošću, usled nedostatka sredstava koja su nam sada potrebna nekad i za osnovnije životne stvari, s obzirom na to da smo pre samo 10 dana novac trošili na nekad i skroz nepotrebne stvari - istakla je naša sagovornica.
Demotivacija i disforija se, prema njenim rečima, javljaju kada ono što usledi nije ono što smo očekivali.
Najbolji način da se to stanje prevaziđe jeste da se aktiviramo i radimo ono što volimo. Pravljenje planova za budućnost takođe je odličan način da se suočimo sa teškoćama i lakše prebrodimo neraspoloženje ili razočaranje. Takođe, važno je i prihvatanje osećanja i shvatanje šta nam se dešava.
- Sličnost između postpraznične depresije i kliničke depresije donekle postoji, a ona se uglavnom ogleda kroz simptome poput demotivisanosti, bezvoljnosti i osećaja bespomoćnosti. S druge strane, kod postpraznične depresije je više reč o "sniženom" afektu i neraspoloženju nego o nečem ozbiljnijem kao što je to slučaj kod kliničke - navela je psihološkinja.
Ona napominje da za stvari koje radimo treba preuzeti odgovornost, imajući u vidu da svakog trenutka budemo svesni šta radimo i kakve to posledice donosi.
Komentari (0)