Naša svakodnevna rutina, vreme kada idemo na spavanje, kada ustajemo i koliko se krećemo igra ključnu ulogu u našem fizičkom i mentalnom zdravlju. Dok su se dosadašnja istraživanja uglavnom fokusirala na dužinu sna, sve više se ukazuje na to da i vreme odlaska na spavanje može imati značajnije posledice.
Nova naučna saznanja bacaju svetlo na to kako čak i naizgled mala odstupanja u vašoj rutini spavanja mogu uticati na vašu motivaciju i energiju za fizičku aktivnost tokom sledećeg dana, piše Nju Jork Post (New York Post).
Nova studija objavljena u prestižnom časopisu Zbornik radova Nacionalne akademije nauka (Proceedings of the National Academy of Sciences) otkriva zanimljivu vezu između vremena odlaska na spavanje i nivoa fizičke aktivnosti narednog dana. Istraživači su analizirali podatke gotovo 20.000 ljudi koji su tokom godinu dana nosili uređaj za praćenje zdravlja i fitnesa, prateći ne samo koliko su spavali, već i kada su išli na spavanje.
Rezultati pokazuju da oni koji idu na spavanje ranije imaju veću verovatnoću da se sutradan upuste u umerenu do intenzivnu fizičku aktivnost, poput trčanja, vežbanja ili duže šetnje, dok kasniji odlazak u krevet često znači manje kretanja.
shutterstock.com/Prostock-studio
Otkrili su da dužina sna nije presudan faktor kada je u pitanju fizička aktivnost sledećeg dana. Ključnu razliku pravilo je vreme odlaska na spavanje. Ljudi koji su ležali oko 21 sat imali su u proseku oko 30 minuta više umerene do intenzivne fizičke aktivnosti u poređenju sa onima koji su išli na spavanje u 1 sat posle ponoći. Čak i u poređenju s onima koji su ležali u 23 časa, što je bio prosečan termin spavanja među učesnicima, "ranoranioci" su vežbali oko 15 minuta duže, i to bez obzira na to što su svi spavali isti broj sati.
Jedan od autora studije, Džoš Leota iz škole psiholoških nauka univerziteta Monaš, objašnjava da problemi ne nastaju samo zbog kasnog odlaska na spavanje, već i zbog načina na koji društvo funkcioniše. Kada se biološki ritam pojedinca ne uklapa u uobičajeni dnevni raspored, dolazi do stanja u kojem je telo konstantno van ravnoteže.
Možda vas zanima…
- Standardne rutine od devet do pet mogu se sukobiti sa prirodnim preferencijama spavanja kod večernjih tipova, što dovodi do društvenog džet lega, lošijeg kvaliteta sna i povećane dnevne pospanosti, što može smanjiti motivaciju i mogućnost za fizičku aktivnost sledećeg dana - rekao je u saopštenju Džoš Leota, istraživač u školi psiholoških nauka univerziteta Monaš.
Schutterstock/Drazen Zigic
Specijalista za san doktor Dilan Petkus je ranije rekao za Njujork post da je ipak važno naspavati se, pa kad god legnemo u krevet.
- Iako se ranoranioci bolje snalaze sa društvenim normama poput tradicionalnih poslova od devet do pet, sa zdravstvenog stanovišta oba mogu biti podjednako zdrava sve dok se dovoljno naspavaju i pridržavaju se doslednog rasporeda - rekao je dr Dilan Petkus.
Uz to rečeno, primetio je i da ljudi koji idu na spavanje između 21 i 23 časa imaju tendenciju da imaju najbolji kvalitet sna. Ako to niste vi, stručnjaci preporučuju postepeno pomeranje vremena za spavanje za 15 minuta dok ne dostignete svoju "pravu rutinu“.
BONUS VIDEO:
.
Komentari (0)