Savet psihologa

12 PRAVILA: Kako da preuzmete odgovornost za sopstveni život

Klinički psiholog Džordan Peterson je uspeo da napravi listu od najvažnijih životnih pravila

30.01.2022 13:00

12 PRAVILA: Kako da preuzmete odgovornost za sopstveni život
Pixabay

Džordan Peterson je profesor kliničke psihologije na Univerzitetu u Torontu koji je pažnju privukao svojim predavanjima koja se mogu videti na YouTube kanalu kao i gostovanjima na televizijama.

Iza njega je više od 20 godina psihoterapeutskog rada a iz tog ogromnog iskustva izvukao je mnoge zaključke i pouke. Tako je nastala knjiga „12 pravila za život“ u kojoj govori o poznatim problemima na jedinstven i duhovit način.

Pixabay

Na osnovu dvadesetogodišnjeg iskustva nastala je knjiga "12 pravila za život"

 

 

Stoj uspravno i zabaci ramena

Kada stojimo uspravno i zabačenih ramena — lučimo veću količinu serotonina, što direktno utiče na našu odlučnost i doslednost pri postizanju naših ciljeva.

Ako imaš sliku osobe koja želiš postati — ponašaj se kao ta osoba. Radi ono što te čini jačim.

Postupaj prema sebi kao prema osobi do koje ti je stalo

Ako neko zna naše mane, greške i gluposti, to smo mi sami. Posledica tog znanja je podsvesno umanjena briga prema sebi. Profesor Peterson kaže, u šali, da poznaje ljude koji bi brže kupili lek svom psu nego sebi.

Čini drugima što želiš sebi! Poboljšanje sebe nije samo pravo, već obaveza koja može imati ogroman uticaj, kako na pojedinca, tako i na društvo.

Sprijatelji se s ljudima koji ti žele samo dobro

Dobar prijatelj podržava napredak koji vodi ka cilju koji pokušavate postići. Ljudi koji podržavaju poroke i ostala samodestruktivna ponašanje su loši prijatelji koji svojim nihilizmom ili neuspehom, žele i ljude oko sebe povući ka dnu.

Zaključak, dobar prijatelj je onaj koji se iskreno raduje tvom uspehu.

Uporedi se sa sobom od juče, a ne s nekim drugim od danas

U životu sretnemo neverovatan broj ljudi i vrlo su velike šanse da je svaki pojedinac u nečemu bolji od nas. Upoređivanje s drugim ljudima nije produktivno i vodi ka ogorčenosti.

Svakog dana treba da se upitamo: „Što mogu danas učiniti, kako mogu postati bolji nego što sam bio juče?“

Pixabay

Profesor Peterson smatra da se ne treba upoređivati sa drugima

 

Ne dozvoli deci da rade nešto što će te naterati da ti se ne sviđaju

Učite dete da se ponaša pristojno i da privlači pažnju društva na dobar način. Takav način socijalizacije će mu otvoriti mnoga vrata u životu i svakako će uticati pozitivno na razvoj njegove posebne ličnosti.

Sredi svoju kuću pre nego što počneš da kritikuješ svet

Profesor Peterson smatra da prebacivanje sopstvene na kolektivnu krivicu društva stvara ozlojeđenost prema svetu i zaustavlja pravi, lični napredak.

-Postavi sebi temelj, vlastitu podlogu na kojoj ćeš stajati — u suprotnom, neko drugi će to učiniti umesto tebe. Napredak do vlastitih ciljeva nije magija, to je unapređivanje sebe.

Teži ka nečemu značajnom (a ne isključivo korisnom)

Tražite dubinu i značaj, a ne puku površnu sreću. Profesor Peterson se ne slaže sa onima koji kažu da je svrha života biti srećan. On smatra da je takvo razmišljanje fundamentalno pogrešno i to objašnjava kroz muziku:

-Vesela melodija koju čujete čekajući na telefonu ili u liftu nikako ne može biti bolja od tragične Betovenove sonate. Shodno tome, tražite dubinu i značaj, a ne puku površnu sreću.

Govori istinu – ili bar ne laži!

Želiš biti bolji čovek? Počni od pretpostavke da većinu stvari koje govoriš nisi ti izmislio, niti si siguran da veruješ u njih. Govori istinu i promatraj kako počinješ da se osećaš bolje i stabilnije. Laži te čine te slabim.

Pixabay

Profesor smatra da prebacivanje sopstvene na kolektivnu krivicu društva stvara ozlojeđenost

 

Pretpostavi da osoba s kojom razgovaraš zna nešto što ti ne znaš

Ovo je najbolja odlika jednog intelektualca a ne sveobuhvatno obrazovanje. Potrebna je stalna želja za učenjem i saznavanjem. Džordan Peterson postavlja pitanje:

-Želiš li biti u pravu ili želiš naučiti nešto novo?

-Slušaj šta ljudi govore, nemoj samo čekati da iskažeš svoj stav. Raduj se konstruktivnoj kritici jer ne želiš pobediti u svađi, već želiš da rešiš i popraviš problem. Uostalom, nije li putovanje lepše i korisnije od večnog mirovanja u kući.

Govori precizno

Ideja slobode govora prema profesorovom mišljenju ima vrlo dubok značaj. Za njega i mnoge mislioce pre njega, da bismo postali svesni nečega, to nešto mora imati naziv. Mora postojati reč koja je određena samo za tu stvar. Tada pojam izlazi iz haosa i postaje nešto jasno, koliko god užasno i strašno bilo.

On ovu pojavu upoređuje sa likom iz romana o Hariju Poteru, Voldemoru, čije ime ne sme da se izgovori. Onaj ko probije barijeru govora će savladati najstrašnije čudovište. Onaj ko uspe da definiše svoj problem, uglavnom ga i rešava.

Ne zamaraj decu dok voze skejtbord

Jedno poglavlje posvećeno je roditeljima i odraslima. Profesor kaže da je jednom prilikom malo ozbiljnije posmatrao decu kako voze skejtbord i bio je izbezumljen rizicima kojima se ona izlažu. Kada je škola odlučila da prepravi stepenice kako bi onemogućila vožnju na skejtbordu, profesor se usprotivio.

On na to opasno ponašanje gleda kao na spontan proces razvijanja posebnosti jednog deteta.

-Zabranjivanjem određenih aktivnosti deci, usporavate ili u potpunosti zaustavljate razvijanje njihove ličnosti i sasvim sigurno rizikujete da ih pretvorite u plašljive i slabašne osobe.

Pomazi mačku kada je vidiš na ulici

Bez brige, pravilo važi i za ljubitelje pasa. A ono govori svakako o dobrobiti iskorišćavanja pozitivnih sitnica usred loših situacija. Vidiš priliku za ugodnu interakciju s nekim — jednostavno je iskoristi.

Velike i duboke probleme ne treba rešavati odjednom, tražeći savršeno rešenje koje sve vraća u stanje mira. To jednostavno ne funkcioniše tako.

-Ako su životne okolnosti grube i bolne, ne planiraj daleko u budućnost, planiraj u roku od dve minute. Teški problemi se rešavaju sitnim koracima, prenosi Atma.

Komentari. (0)