Često smo ljubazni prema ljudima oko sebe, ali ponekad lako zaboravimo da budemo ljubazni i blagi prema sebi. Istraživanja su pokazala da pokazivanje ljubaznosti i samosaosećanja prema sebi može pozitivno uticati na naše mentalno zdravlje i blagostanje.
Šta znači biti blag prema sebi
Samosaosećanje je sposobnost da ne budemo strogi prema sebi, posebno kada stvari ne idu onako kako smo planirali. To znači da razgovaramo sa sobom toplim i ohrabrujućim unutrašnjim glasom, onako kako bismo govorili prijatelju kojem je potrebna podrška.
Na primer, imali ste razgovor za posao, ali niste ga dobili. Ako ste blagi prema sebi, reći ćete sebi da ste se dobro pripremili i da ste dali sve od sebe. Iako ovaj put niste dobili posao, mogli biste se podsetiti da imate vredne veštine koje su korisne na radnom mestu.
S druge strane, kritički unutrašnji glas bi se mogao fokusirati na stvari koje mislite da ste "pogrešili" tokom intervjua. Možda biste sebi rekli da niste dobili posao zato što niste bili "dovoljno dobri".
To su stvari koje nikada ne bismo rekli prijatelju. Ali, lako je da budemo neljubazni i kritični kada govorimo o sopstvenom ponašanju.
Može biti izazovno naučiti da se prema sebi ophodimo s ljubaznošću i samosaosećanjem - posebno ako ste dugo bili samokritični i prestrogi prema sebi. Evo 10 najboljih saveta koje vam daje Bjanka Klark, kognitivno-bihevioralnog terapeuta.
Možda vas zanima…
Govorite lepo o sebi
Razmislite o tome kako razgovarate sa svojim voljenima i koristi isti taj ton prema sebi. Budite sami sebi prijatelj, a ne strog ili neljubazan kritičar. To može da vam pomogne da se brže oporavite kada nešto krene po zlu i da se lakše nosite sa izazovima.
Vežbajte zahvalnost
Ljudi koji praktikuju zahvalnost i primećuju stvari na kojima su zahvalni, često su srećniji i imaju veći osećaj blagostanja.
Shutterstock/Lysenko Andrii
Pokušajte da svakog dana zapišete nekoliko stvari na kojima ste zahvalni. Fokusiranje na pozitivne stvari u danu mogu da vam pomognu da izgradite otpornost.
Činite dobra dela za druge
Budite ljubazni prema drugima. Male gestove, poput osmeha ili puštanja nekoga ispred sebe u redu, ljudi pamte. Čineći dobro drugima poboljšavate i svoje blagostanje, ali i nečiji dan.
Razmišljajte svakodnevno
Svakog dana odvoji vreme da se osvrnete na to kako se osećate. Pisanje dnevnika može da pomogne da obradite misli i osećanja i da se lakše nosite sa svakodnevicom.
Fokusirajte se na brigu o sebi
Zdrave rutine su važan deo brige o sebi.
ORION PRODUCTION/Shutterstock
Pokušajte da svakog dana doručkujete, bavite se fizičkom aktivnošću i pronađete vreme za aktivnosti koje vas ispunjavaju i raduju.
Budite odgovorni za svoje blagostanje
Ako vas stresan dan navede da se "počastite" alkoholom ili nezdravom hranom, zapitajte se da li je to zaista zdrav način da se nosite s negativnim emocijama. Povremeni užitak je sasvim u redu, ali možda nije najbolji način da se izborite sa stresom.
Uložite u svoja interesovanja
Pronađi vreme za svoje hobije i strasti - bilo da je to crtanje, slikanje, boravak u prirodi ili sport. Hobiji se lako zapostave, ali važno je da se posvetiš stvarima koje voliš.
Vežbajte svesnu prisutnost (mindfulness)
Mindfulness je način razmišljanja koji se fokusira na sadašnji trenutak. Pomaže vam da se manje brinete o budućnosti i prestaneš da se previše osvrćete na prošlost i stvari koje ne možete da promenite.
Provodite vreme u prirodi
Boravak u prirodi ima umirujući efekat. Možeš više vremena da provodiš u bašti, parku ili u šetnji pored reke, jezera ili kanala. Obrati pažnju na divlji svet oko sebe. Ako imaš priliku, poseti plažu ili obalu, prenosi Bupa (bupa).
Razmišljajte o prilikama
Promena načina na koji posmatraš svoj život može ti pomoći da zastaneš, razmisliš i resetuješ se. Razmisli o stvarima koje bi voleo/la da promeniš u svom životu i na koji način to možeš da učiniš.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)