Sa godinama novčana vrednost igračaka koje sebi želimo da priuštimo skače. Dok smo deca tražimo plišane mede i barbike ili autiće, a kad porastemo jurimo za skupim kolima i prostranim stanovima i kućama. Mnogi od nas ovo objašnjavaju potrebama, ali da li je to zaista istina?
Kola jesu potrebna, krov nad glavom je neupitan, ali da li nam je zaista potrebna kuća od 500 kvadrata? Odgovor je verovatno ne. Ipak, mi smo za sve naše stvari vezani. Samo naše i ničije više. Možda ih delimo sa partnerom ili decom, ali u biti, one pripadaju nama. Mnogi ljudi pitaju se odakle takva potreba. Kritikuju se ljudi koji je otvoreno ispoljavaju, dok svi, na ovaj ili onaj način to želimo.
Mnogi psiholozi bavili su se ovom temom, a Pijaže, francuski psiholog koji se bavio kognitivnim razvojem kod dece, primetio je da je kod beba potreba za posedovanjem veoma izražena, a ako malo bolje pogledamo, sličnu potrebu možemo uočiti i kod životinja. Ovi obrasci mogu nas navesti na zaključak da je potreba za posedovanjem prirodna i urođena, a njena osnova leži u nekoliko jasnih načela.
SIGURNOST
Posedovanje stvari pruža sigurnost. Ako ste ponosni vlasnik svog stana, niko vas ne može izbaciti iz njega. Ovo predstavlja veliki problem u mnogim društvima, gde se sve više ispoljava ekonomska kriza. U zemljama gde ljudi ne poseduju svoje parče zemlje, već sve što je njihovo zavisi od kredita i hipoteke, sa gubitkom posla oni gube sve. Ekonomska kriza koja je uočljiva svuda u svetu, mnogo jače utiče na ljude koji ne poseduju istinski ono što je njihovo.
Međutim, iako se čini da je to problem današnjice, slične probleme mogli bismo da uočimo i u antičkim, pa i srednjovekovnim društvima. Oni koji su imali najviše oduvek su bili najcenjeniji, ali su gotovo uvek imali i sigurnost da neće ostati bez ičega preko noći. Iz tog razloga, nije neobično da ljudi imaju urođenu potrebu da sakupljaju i poseduju predmete čija je vrednost velika.
IDENTITET
Brojni sociolozi i psiholozi koji se bave temom identiteta u savremenom dobu uočili su da je on sve fluidniji. Ranije su ljudi imali jedan posao, koji su radili ceo život, a danas je često odlaženje na prekvalifikacije, seminare i druge vidove obučavanja koje pojedincima omogućavaju da lako zameni svoju profesiju. Slično je i sa institucijom braka, o kojoj se danas sve više priča kao o institucija čija vrednost opada. Ljudi su ranije, izborom bračnog partnera bivali obeleženi, zauvek, a danas kada je razvod braka toliko česta pojava, čovek može da bude u braku jedan dan, a da drugi dan bude razveden. Sve ove promene društva utiču na to da je teško uhvatiti se za jednu stvar koja nas identifikuje, te se okrećemo predmetima da nam oni pruže odgovor na to ko smo mi. Oni nam pružaju sigurnost i stabilnost deluju postojanije od društvenih identiteta.
Možda vas zanima…
Takođe, posebno kada su u pitanju stvari koje smo nasledili, predmeti mogu da nam pruže i utehu. Povezuju nas sa osobom koja nam ih je dala, pa oni za nas predstavljaju uspomene i izazivaju u nama brojne pozitivne emocije, podsećajući nas ko smo mi i odakle potičemo, bukvalno i figurativno.
STATUSNI SIMBOL
Za kraj je, naravno, potrebno pomenuti da su stvari statusni simbol. Skupa kola koja vozimo govore o nama mnogo, bez potrebe da mi išta objašnjavamo. Što skuplje stvari posedujemo na prvi pogled smo vredniji i ljudi nas više poštuju. Razlog tome je činjenica da se za pozicije koje donose veliku količinu novca, kojom se skupi predmeti mogu kupiti, često vezuju i za veliku moć. Istorijski one i jesu baš takve. Lekari, hirurzi i advokati, veoma su poštovani zbog svojih teških zanimanja, a ta zanimanja im opravdano donose i veliku zaradu.
Treba zapamtiti da je u redu težiti posedovanju različitih stvari i pokušavati da njima steknemo sigurnost. To je normalna pojava i ne postoji ni jedan dobar razlog da ne koristimo mogućnosti koje imamo. Ono što je problem i od čega se treba čuvati jeste nadmenost, koja neretko dolazi sa visokim socijalnim položajem i velikim brojem predmeta koji vrede mnogo. Nema potrebe da budemo grubi prema drugim ljudima zato što imaju manje od nas. Svi smo ljudska bića i svi vredimo podjednako.
Komentari (0)