Strah je sasvim porirodan "mehanizam" za preživljavanje, koji je dizajniran da zaštiti naše telo. Prva linija odbrane od potencijalne pretnje manifestuje se kroz strah. Međutim, najinteresantnije je da mi ne dolazimo na svet s tim osećajem. Prvih nekoliko meseci života živimo bukvalno bez ikakvog straha, a onda vremenom učimo da prepoznajemo stvari koje mogu da nam naškode. Zbog toga su neke vrste strahova racionalne. Tako se ljudi plaše ajkula, pacova, paukova i slično. Takođe, tokom života je moguće da se razvije strah od imaginarnog, pa se tako mnoga deca plaše čudovišta.
Ono što je ključno kod razvijanja mnogih emocija, u koje se ubraja i strah, jeste da se one uče, i to većinom od roditelja koji su uzor i obrazac za buduća ponašanja.
Upravo iz tog razloga je urađena neka vrsta ekperimenta koji je uključivao bebe i decu najmlađeg uzrasta. Ona su se, sudeći po snimku, bezbrižno igrala na podu, kada su u prostoriju odjednom ubačene i zmije. Ta scena mnogima je izgledala krajnje jezivo. Posebno su bili uznemireni roditelji, koji su pristali da njihovi mališani učestvuju u istraživanju, ali im svejedno nije bilo najprijatnije da posmatraju neobičnu scenu. Takođe, strahovali su kako će njihova deca reagovati, te da li će možda svojim ponašanjem uznemiriti životinje i tako ih "naterati" na reakcije koje inače nisu za njih uobičajene.
A onda se dogodilo nešto potpuno neverovatno.
Deca, budući da nisu imala izgrađen strah od zmija, niti su se ranije susretala sa njima, nisu pokazala ama baš nikakav strah. Ona su dopustila ogromnim zmijama da mile pored njih, dok su se pojedinci čak i igrali sa njima. Tako su ih mnogi mazili, a neki su otišli korak dalje dodirujući zmije po glavi ili ljubeći im telo. Štipkali su im kožu, dok su ogromne životinje lagano prolazile pored njih.
Bebe, čak i one u najranijem uzrastu veoma budno prate svoje okruženje. Tako da ukoliko se u njihovom okruženju pojavi nešto neobično, čudno ili zastrašujuće, ono će prvo gledati kako će roditelj reagovati na to. Tek ako roditelj postupi uplašeno na datu situaciju, dete će takođe na to reagovati strahom.
Možda vas zanima…
- Čini se da se deca uopšte ne brinu, niti se plaše da dodirnu zmije. Ovo je zapanjuće za gledanje, molim vas da ne isprobavate kod kuće. Pitam se kako je roditeljima ove dece dok ovo gledaju? - pitali su se roditelji.
- Ovo su veoma dresirane zmije koje neće napasti. Takođe, nisu otrovne. Naučno je dokazano da bebe i deca uče emocije poput straha gledajući kako odrasli reaguju u ovim situacijama. Dakle, poruka može biti jasna. Da, vaše dete uči kako da reaguje gledajući kako se vi nosite sa datom situacijama. Zato vodite računa o tome kako reagujete pred detetom - usledio je odgovor u opisu teksta.
Reakcije na dati Instagram snimak bile su burne.
- Ne razumem svrhu ovog eksperimenta?
- Klasični australijski vrtić.
- Sviđa mi se kako je mama već uključila dete u eksperiment, a onda pitala: "Ah, nisu otrovne zmije, zar ne?"
- Iz perspektive kako bebe usvajaju strahove od svojih staratelja, ovo je zanimljivo. Ali zašto bi bebe morale da budu neustrašive prema zmijama? U njihovom je interesu da se plaše zmija, jer u stvarnim situacijama zmije predstavljaju pretnju.
- Ovo je najbolje što sam čuo danas, hvala još jednom. Kao budućem roditelju, ovo mi daje perspektivu da budem hrabar i da razvijam hrabrost kod svoje dece!
- Rođen sam sa strahom od paukova! - ređali su se najrazličitiji komentari.
Komentari (0)