Već godinama unazad zbijaju se šale o tome kako januar zapravo traje šezdeset dana samo nam to još niko nije saopštio. Reč je o subjektivnom osećaju da prvi mesec u godini traje mnogo duže nego svi ostali. Kombinacije tmurnog zimskog vremena, činjenice da su praznici iza nas i krivice zbog neuspelih novogodišnjih odluka utiču na osećaj beskonačnosti ovog meseca.
Ono što gotovo sve zanima jeste zašto uopše imamo osećaj da januar traje predugo. Ispostavilo se da postoji objašnjenje za to. Kako naučnici navode, osećaj je posledica unutrašnjeg dopaminskog sata. Dopamin je hormon koji mozak oslobađa onda kada je stimuliran užitkom, zadovoljstvom, dostignućima.
Njuzstejtam je objavio deo studije u kojoj se zaključuje da se dopamin često oslobađa tokom novembra i decembra zbog svih događaja vezanih za praznike. Naime, tokom prazničnih meseci svi smo uvek zauzeti, čak i previše. Imamo mnogo obaveza, a malo vremena za odmor, što rezultira većim nivoom dopamina u poređenju s ostakom godine.
Januar to zaustavlja jer ste se vratili na staro. Budući da se u tokom tog meseca ne događa mnogo stvari, osim povratka na posao, um se dosađuje, što usporava unutrašnji sat tela. Zbog toga nam se čini da nam dan traje kao godina.
Na sve to, veliki uticaj imaju i finansije. Malo ko uspe da se iskontroliše u trošenju novca tokom prazničnih dana, pa trošimo i više nego što smo planirali. Kada prođe euforija i pogledamo u novčanik, suočavamo se s time da nam je ostalo tek nekoliko novčanica do plate koja nikako da dođe.
Komentari (0)