Badem, čudesni dar prirode koji se od davnina smatra simbolom ljubavi i plodnosti, sve češće se preporučuje kao idealna zamena za meso i hleb, zbog svoje izuzetne nutritivne vrednosti. Prvi se pojavljuje u cvatu čim stigne proleće, pre nego što ijedan list ozeleni, a spominje se čak i u Bibliji.
U mnogim kulturama badem se doživljava kao zaštitnik porodice, dok ga stari Rimljani na venčanjima nisu štedeli - bacali su ga na mladence kao simbol zdravlja, sreće i potomstva.
Tradicije širom sveta potvrđuju njegovo posebno mesto. U Švedskoj se badem skriva u božićnom pudingu, a veruje se da će onaj ko ga pronađe imati sreće tokom cele godine. U srpskoj narodnoj pesmi pominje se kao drvo pod kojim hajduk Veljko spava sa devojkom u naručju - još jedan dokaz koliko je ovaj plod urezan u kolektivnu svest naroda.
Plod badema je koštunjav, elipsastog oblika, bogat vitaminima E, C, B-kompleksa i vitaminom K, kao i magnezijumom, kalcijumom i fosforom. Ipak, uprkos brojnim blagodatima, stručnjaci upozoravaju na umerenost - preporučena dnevna doza je od šest do 10 badema.
Shutterstock
Američka istraživanja potvrđuju - badem snižava loš holesterol, a zahvaljujući bogatstvu antioksidanasa, zdravih masti, bakra i magnezijuma, čuva zdravlje srca i krvnih sudova. Konzumiranje badema s ljuskom može smanjiti rizik od srčanog udara, pomoći u prevenciji dijabetesa tipa 2, poboljšati varenje i sprečiti pojavu kamena u žuči. Njegova uloga u održavanju zdrave moždane aktivnosti dodatno ga pozicionira kao namirnicu budućnosti.
Pored toga, badem je prijatelj kože, kose i noktiju. Vitamin E iz ovog ploda podstiče proizvodnju kolagena, ublažava bore i usporava starenje. Bademovo mleko i ulje, sve češće korišćeni u kozmetičkim proizvodima, mogu se koristiti i kao dodatak ishrani.
Možda vas zanima…
Komentari (0)