Jedan od najrasprostranjenijih oblika demencije je Alchajmerova bolest, zbog koje oboleli polako gubi sposobnost pamćenja i obavljanja svakodnevnih aktivnosti. Najteže je što to oboljenje može neometano da napreduje čak godinama pre nego što se uoče prvi njegovi znaci. Neizlečivo je i često se meša sa prirodnim promenama koje su posledice procesa starenja.
Portal Srećna Republika vam donosi detalje novog otkrića na polju dijagnostike te teške bolesti.
Naime, iako ne može da se leči, rana dijagnostika je od presudne važnosti budući da pomaže obolelom da isplanira i organizuje svoj život dok joj poseduje moć rasuđivanja i odlučivanja. Upravo iz tog razloga će prepoznavanje ranih znakova umnogome doprineti kvalitetu života osobe pogođene tim oboljenjem, ali i svih ostalih u njenoj okolini. Mnogi kažu da Alchajmerova bolest zapravo najviše pogađa porodicu obolelog, budući da se sa njenim napredovanjem sve više gube obrisi nama drage osobe koju smo poznavali.
Već neko vreme se kao suptilni i pomalo neobični simptomi ovog oboljenja pominju promena u smislu za humor i nagli pad sposobnosti upravljanja motornim vozilom. Ipak, po najnovijim istraživanjia, čak bi i nagla promena rukopisa mogla predstavljati znak upozorenja.
Lekari opšte prakse imaju običaj da inicijalne testove na prisustvo Alchajmerove bolesti obavljaju uz pomoć olovke i parčeta papira, i to tako što od pacijenta zatraže da po sećanju iscrtaju neki jednostavan oblik, kao što su zvezda ili sat.
Ipak, naučnici sa Univerziteta Tsukuba u Japanu su nedavno sproveli studiju ne bi li osmislili i neke druge dijagnostičke testove za Alchajmerovu bolest, koji se mogu sprovesti samo uz pomoć olovke i papira. Njihova pretpostavka je bila da postoje znakovi oboljenja koji se mnogi otkriti znatno ranije. Njihova test grupa se sastojala od 144 ljudi, koji su imali različite kognitivne sposobnosti - od potpuno zdravih ispitanika, do onih sa različitim stadijumima demencije.
Svaki učesnik je morao da prođe kroz 5 testova crtanja, a istraživači su ispitivali ukupno 22 karakteristike na svakom crtežu. Neke od njih su bile jačina traga olovke, držanje olovke, brzina crtanja i učestalost pauza prilikom crtanja. Naučnici su onda uporedili te faktore i analizirali njihov značaj uz pomoć kompjuterskog programa.
Rezultati su otkrili da su neki od ispitanika pokazali blago kognitivno oštećenje, koje karakteriše gubitak pamćenja, malo intenzivniji od onoga koji je prirodna posledica procesa starenja. Međutim, on nije bio toliko ozbiljan da bude svrstan u demenciju. Uprkos tim promenama, takve osobe su još u stanju da obavljaju svakodnevne aktivnosti.
Ono što je istraživačima pomoglo da detektuju osobe s blagim kognitivnim oštećenjem i one koji pate od Achajmerove bolesti jeste njihov stil crtanja. Ljudi sa tom vrstom problema imaju poprililno nedoslednu jačinu pritiska olovke, što znači da su im neke linije bile glatke, jake i jasne, a druge slabašnje, nestabilne i krivudave. Češće su pravili pauze i generalno su sporije crtali.
Analiza je otkrila i da je tačnost svih 5 testova za dijagnostiku Alchajmerove bolesti bila ukupno 75,2 odsto.
Statistike kažu da teško neurološko oboljenje pogađa jednu od 14 osoba starosti više od 65 godina i jednu od 6 osoba koje imaju najmanje 80 godina. Iako bolest jeste neizlečiva, hronična i progresivna, dobro je znati da ipak postoje lekovi koji ublažavaju njene simptome, piše portal index.hr. Nadajmo se da će i novi napredak u ranoj dijagnostici uspeti da poboljša kvalitet života onih koji sa tim oboljenjem žive.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)