Parkinsonova bolest je teško i neizlečivo neurodegenerativno oboljenje koje nastaje usled odumiranja nervnih ćelija u više regija mozga. Kada se pojave prvi simptomi poput usporenih pokreta, osećaja ukočenosti i podrhtavanja ruku, to je, na žalost, već znak da je bolest uzela maha.
Uzroci nastanka bolesti nisu poznati, a stanje se vremenom samo pogoršava dok pacijent ne dođe u fazu da više ne može da se kreće i samostalno da funkcioniše.
Pixabay.com
Rana dijagnostika
Najnovija istraživanja koja su sproveli naučnici na Univerzitetu u Arizoni došli su do epohalnog otkrića. Naime, prvi znaci bolesti mogu se pojaviti i desetak godina pre pojave pomenutih simptoma, kao što je drhtanje ruku i otežano kretanje.
To praktično znači da bi pacijentima bolest bila dijagnostikovana u najranijem stadijumu, pa bi se uz adekvatno lečenje usporilo napredovanje bolesti. Naučnici su ustanovili da se kod obolelih pacijenata najpre menja boja glasa - on postaje drugačiji, mekši, tiši i monotoniji.
- Ne znamo zašto se to dešava, ali je više nego očigledno da Parkinsonova bolest prvo utiče na regije u mozgu koje su zadužene za glas – rekla je neurolog Džuli Miler za britanske medije.
Pixabay.com
Slušali zebu
Istraživači su u eksperimentima su koristili australijsku zebu kako bi se utvrdila vezu između promene glasa i gena povezanog s Parkinsonovom bolešću.
Možda vas zanima…
Ta vrsta ptice je izabrana iz više razloga. Prema rečima autora studije Cezara Medine, mlade zebe od svojih očeva uče kako da pevaju na sličan način na koje bebe uče govor slušajući svoje roditelje. Osim toga, deo mozga kod zebe, koji je zadužen za pevanje, veoma je sličan delu ljudskog mozga koji je odgovoran za govor.
- Sličnost u ponašanju, anatomiji i genetici omogućila nam je da koristimo zebe kao model za ljudski govor i glas – rekao je on.
Pixabay.com
Kako je izgledao eksperiment?
Opisujući eksperiment koji su sproveli, Medina je objasnio, da su prvo snimili pesmu zebe, a potom pticama ubrizgali gen Parkinsonove bolesti i pratili šta se dešava.
Upoređujući akustične karakteristike pesama tokom vremena, proučavali su visinu, amplitudu i trajanje pesama kako bi utvrdili da li se i kada promenila vokalna sposobnost ptica. Zebe, koje su dobile gen, već posle mesec dana su manje pevale, a nakon tri meseca bila je uočljiva promena u boji glasa.
Njihovi glasovi su bili mekši i monotoni, a pesme kraće, slično kao i kod ljudi koji su oboleli od Parkinsonove bolesti koji govore tiše, imaju drugačiju boju glasa i koriste kraće rečenice.
Pixabay.com
Šta je sledeći korak?
Nakon što su utvrdili povezanost između Parkinsonove bolesti i promene glasa, naučnici se nadaju da će ova otkrića moći da se primene i na ljude.
- To bi, možda, značilo da bismo mogli da uz pomoć lekova usporimo napredovanje Parkinsonove bolesti u najranijoj fazi pre nego što ona toliko uznapreduje da postane ozbiljna prepreka za kvalitet život pacijenta – zaključio je Medina.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)