Mnogo se govori o visokoj temeperaturi kao jednom od klasičnih znakova prehlade ili bolesti, ali retko se pominju situacije u kojima telesna temperatura pada ispod 36,5 stepeni Celzijusa. To je najčešće znak usporenog metabolizma i mogućeg problema sa štitnom žlezdom.
Takođe, prateći simptomi su umor, gojenje, sporije varenje, lomljivi nokti i opadanje kose.
Snižena temperatura može se javiti i zbog iscrpljenosti, stresa, hroničnih bolesti jetre i bubrega, dijabetesa ili čak zloupotrebe alkohola. Kod starijih osoba prirodno dolazi do blagog pada temperature zbog sporijeg rada organa i slabije cirkulacije.
Zanimljivo je da žene hladnoću osećaju brže od muškaraca jer njihovo telo ranije počinje da štedi toplotu za zaštitu vitalnih organa.
shutterstock.com/Photoroyalty
Ako je vrednost iznad 41,5 stepeni Celzijusa, stanje se zove hiperpireksija (veoma visoka temperatura). Može da dovede do trajnog oštećenja organa, pa čak i smrti. Hiperpireksija zahteva hitnu medicinsku pomoć. Ako je telesna temperatura preniska, može doći do hipotermije. I ovo je hitno medicinsko stanje, a lekari definišu hipotermiju kao pad temperature ispod 35 stepeni Celzijusa.
Možda vas zanima…
Neka od zdravstvenih stanja koja mogu izazvati nisku telesnu temperaturu uključuju:
- nedovoljno aktivnu štitnu žlezdu (hipotireoza)
- nizak nivo šećera u krvi (hipoglikemija)
- probleme sa cirkulacijom
- nedostatak vitamina, obično nivo gvožđa i vitamina B12
- sepsu
- COVID-19 infekciju
Deo mozga koja se zove hipotalamus odgovoran je za regulaciju telesne temperature. Ako temperatura poraste iznad ili padne ispod 37 stepeni Celzijusa, hipotalamus radi na njenoj regulaciji. Ako je telo previše hladno, hipotalamus šalje "naredbu" telu da drhti, što će ga zagrejati. Ako je telo prevruće, hipotalamus diktira da počne da se znoji, puštajući toplotu iz tela.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)