Menopauza je prirodna faza u životu svake žene, najčešće između 45. i 55. godine života, koja donosi brojne promene – kako u telu, tako i u svakodnevnom funkcionisanju. Jedna od najvažnijih, a često zanemarenih posledica menopauze jeste povećan rizik od bolesti srca. Do menopauze žene uglavnom imaju manji rizik od kardiovaskularnih bolesti u poređenju sa muškarcima, zahvaljujući zaštitnom dejstvu hormona estrogena.
Međutim, sa smanjenjem nivoa estrogena taj "zaštitni štit" slabi, a rizik od srčanih oboljenja raste. Razumevanje načina na koji menopauza utiče na srce i krvne sudove prvi je korak ka prevenciji i očuvanju zdravlja.
Kako menopauza utiče na srce
Estrogen ima ključnu ulogu u očuvanju zdravlja kardiovaskularnog sistema jer pomaže krvnim sudovima da ostanu elastični, smanjuje upale i povoljno utiče na nivoe holesterola. Sa padom ovog hormona tokom menopauze, telo prolazi kroz niz promena koje mogu imati direktan uticaj na zdravlje srca:
- Promene u nivou holesterola: U menopauzi se često beleži porast "lošeg" LDL holesterola i pad "dobrog" HDL holesterola. Ove promene povećavaju rizik od ateroskleroze i nastanka srčanih bolesti.
- Povišen krvni pritisak: Hormonske oscilacije mogu da izazovu povećanje krvnog pritiska, a hipertenzija je jedan od najvažnijih faktora rizika za srčana oboljenja.
- Povećanje telesne težine: Hormonske promene, smanjena fizička aktivnost i gubitak mišićne mase dovode do gojenja, posebno u predelu stomaka. Abdominalna gojaznost direktno je povezana sa većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti.
- Povećan rizik od dijabetesa: S godinama raste verovatnoća razvoja dijabetesa tipa 2, a menopauza dodatno utiče na ovaj rizik. Dijabetes je snažan faktor rizika za srčane bolesti.
- Promene u funkciji krvnih sudova: Smanjen nivo estrogena može uzrokovati smanjenu elastičnost arterija i veću sklonost njihovom sužavanju, što dovodi do slabije prokrvljenosti srca i višeg krvnog pritiska.
- Metabolički sindrom: Kombinacija gojaznosti, povišenog pritiska, povišenog šećera u krvi i poremećenog holesterola naziva se metabolički sindrom, a žene u menopauzi imaju povećan rizik da ga razviju.
- Spontana disekcija (rascep) koronarne arterije: Veoma redak, ali ozbiljan uzrok srčanog udara, najčešće kod žena između 42 i 52 godine, kada se dešavaju značajne hormonske promene.
shutterstock.com/ViDI Studio
- Manjak sna: Noćno znojenje i nesanica česti su pratioci menopauze. Istraživanja potvrđuju da loš kvalitet sna dodatno povećava rizik od srčanih bolesti, prenosi "Viktorčang" (victorchang.edu.au).
Kako smanjiti rizik od bolesti srca u menopauzi
Dobra vest je da žene mogu značajno da utiču na svoje zdravlje usvajanjem zdravih navika i redovnim
- Redovna fizička aktivnost: vežbanje jača srce, snižava pritisak i pomaže u kontroli telesne težine. Ishrana zdrava za srce: mediteranska ishrana bogata povrćem, voćem, integralnim žitaricama, ribom i maslinovim uljem pomaže u očuvanju krvnih sudova.
- Praćenje nivoa holesterola i šećera u krvi jednom godišnje je ključno, naročito nakon 45. godine života.
- Održavajte zdravu telesnu težinu jer čak i mali gubitak kilograma može značajno smanjiti rizik od bolesti srca.
- Ostavite cigarete, to je jedan od najefikasnijih koraka za očuvanje srca i krvnih sudova.
- Važno je redovno merenje krvnog pritiska i, ukoliko je potrebno, terapija po preporuci lekara.
- Dobar san: kvalitetan odmor (7 do 9 sati sna) pomaže i telu i srcu da se regenerišu
- Smanjenje alkohola: alkohol doprinosi gojaznosti i pogoršava simptome menopauze.
Hormonska terapija isključivo uz nadzor lekara
Hormonska terapija u meniopauzi može ublažiti simptome menopauze kao što su valunzi, promene
raspoloženja i suvoća vagine. Neka istraživanja pokazuju da može imati i povoljan uticaj na srce, dok
druga ukazuju na povećan rizik od raka dojke, moždanog udara i krvnih ugrušaka. Zato se hormonska
terpaija u menppauzi ne propisuje radi zaštite od bolesti srca, već isključivo kod žena sa izraženim
simptomima menopauze.
Bezbednost njene primene zavisi od više faktora – godina, zdravstvenog stanja, trajanja terapije i prisutnih faktora rizika. Odluka o njenoj primeni donosi se isključivo u dogovoru sa lekarom, uz individualnu procenu koristi i rizika, prenosi prenosi "Viktorčang" (victorchang.edu.au).
Možda vas zanima…
Kada treba da idete na kontrole
Iako ne postoje pregledi namenjeni isključivo ženama u menopauzi, godišnji sistematski pregled srca
je neophodan. On uključuje merenje krvnog pritiska, nivoa šećera i holesterola. Ovi pregledi su
besplatni za sve starije od 45 godina, a za osobe iz rizičnih grupa i od 30. godine života.
Menopauza je prirodan proces, ali ne mora nužnoda znači i narušeno zdravlje. Uz prave navike, redovne
kontrole i otvoren razgovor sa lekarom, rizici mogu značajno da se smanje.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)