Posle 20 godina borbe s posledicama srčanih udara, kardiolog Sandžaj Bodžraj ističe da navike u ishrani koje stičemo u detinjstvu postavljaju temelje za hronične bolesti u odraslom dobu. On izdvaja pet namirnica koje nikada ne daje svojoj deci.
- Moja supruga i ja imamo tri ćerke, koje su sada u srednjoj školi. Znam koliko je teško tokom ranih godina preživeti vreme večere. Sećam se da smo kupovali pileće medaljone u obliku dinosaurusa, čips i sve ono što je bilo brzo, lako i primamljivo. To je faza kroz koju svi prolazimo, ali znam i kakvu štetu takva hrana može da izazove. Želim da žive dug i zdrav život, pa smo sada mnogo svesniji toga šta stavljamo na sto - navodi dr Bodžraj.
Ovo je pet toksičnih namirnica koje ne dajem svojoj deci, a evo i čime ih zamenjujemo:
Kokice iz mikrotalasne
Da, brzo su gotove. Ali mnogi industrijski brendovi sadrže hemikalije koje me zabrinjavaju, posebno kao kardiologa. Kesice često sadrže PFAS supstance - takozvane večite hemikalije, koje su povezane s problemima imuniteta i urođenim manama. A veštačka maslac aroma može sadržati stvari opasne za pluća.
Shutterstock/Goskova Tatiana
Šta jedemo umesto toga: Pravimo kokice kod kuće u aparatu za kokice i prelivamo ih pravim otopljenim maslacom ili maslinovim uljem.
Možda vas zanima…
Voćni jogurt
Jogurti s ukusima, posebno oni namenjeni deci, izgledaju zdravo zbog reklamiranog sadržaja proteina. Ali kada pogledate deklaraciju, videćete da su puni šećera i veštačkih boja. Porcije su često male, pa deca pojedu i po dve-tri, umnožavajući unos šećera.
Šta jedemo umesto toga: Služi se običan grčki jogurt s malo lokalnog meda i svežim bobičastim voćem. Ukusno je, a daleko zdravije.
Prerađeno meso
Salame, viršle, klasičan sadržaj dečjih užina. Međutim, ova hrana je puna natrijuma, konzervansa i nitrata, koji povećavaju rizik od srčanih bolesti i raka.
Kao kardiolog, užasavam se onoga što te supstance mogu da urade na ćelijskom nivou. Omogućavaju nakupljanje holesterola i oštećuju endotel, sloj koji oblaže krvne sudove.
Šta jedemo umesto toga: Biramo nemasne i neprerađene izvore proteina, kao što su pečena piletina ili govedina iz slobodnog uzgoja. Takođe, jedemo mnogo biljnih proteina: sočivo, leblebije, kinou.
Slatke žitarice i zaslađeni napici
Kao dete, bio sam onaj "srećnik" koji je uvek imao slatke žitarice u kuhinji. Danas bih ih sve bacio, zajedno s gaziranim sokovima.
Prema rečima doktora Roberta Lustiga, stručnjaka za metabolizam, prosečno dete ujutru unese više šećera nego što njegovo telo može da obradi za tri dana. Posledica? Pad šećera u krvi i umor već na prvom školskom času.
benjamas11/Shutterstock
Šta jedemo umesto toga: Naše ćerke za doručak jedu voće, jaja s povrćem ili smoti sa zdravim mastima i vlaknima. Piju filtriranu vodu s prirodnim aromama voća. Sokovi i gazirani napici su retka poslastica.
Pržena hrana
Brza hrana nije samo u tome što je hrana pržena, već i što se koriste industrijska ulja koja se zagrevaju više puta, proizvodeći akrilamide i AGE spojeve, koji podstiču upale u telu.
Još gore, takva hrana navikava decu da žude za hrskavim ukusom.
Šta jedemo umesto toga: Obožavamo hrskavu hranu, samo je pripremamo drugačije. Koristimo er-frajer da pravimo pečeno povrće, batat pomfrit i povrtne čipseve. Hrskavo, a zdravo!
Ne morate jesti savršeno sve vreme. I, naravno, pre bilo kakvih većih promena u ishrani deteta, posavetujte se s pedijatrom.
Poenta je u tome da svakodnevno pravite sve pametnije izbore. Obratite pažnju na skrivena industrijska ulja u namirnicama. Poboljšajte doručak zdravim mastima, proteinima i složenim ugljenim hidratima. Uključite decu u pripremu hrane.
I najvažnije je da budete primer. Deca vas posmatraju i ono što vide da radite ima veći uticaj od onoga što im govorite, prenosi CNBC.
Komentari (0)