Ruski lekari nedavno su upozorili na hranu koja može biti najštetnija za doručak, a na vrhu tog spiska su "instant" kaše. Nutricionista Ina Kononenko naglašava da ove kaše drastično povećavaju nivo šećera u krvi, što dovodi do brzog oslobađanja hormona insulina. Ovaj hormon smanjuje nivo šećera, ali to dovodi do toga da se osoba uskoro ponovo oseća gladno. Osim "instant" kaša, na listi nezdravih obroka nalaze se i musli, žitarice prelivene mlekom ili sokom, kao i sendviči sa džemom ili čokoladom.
Ove namirnice mogu delovati kao brzi izvor energije, ali zapravo doprinose brzom povećanju šećera u krvi, što nije dobro za jutarnji obrok.
Još jedan značajan faktor koji lekari ističu su sveže ceđeni sokovi i smutiji. Iako mnogi smatraju da su to zdrave alternative za doručak, oni sadrže veliku količinu šećera. Ova količina može doprineti brzom povećanju telesne težine, što je dodatni razlog zašto bi trebalo izbegavati ove napitke tokom jutra.
Preporuke lekara i nutricionista ukazuju na to da je najbolja kombinacija za doručak sjedinjavanje proteina, masti, ugljenih hidrata i vlakana. Ruski hirurg Vladimir Stankevič ističe da je doručak obavezan obrok koji treba da sadrži 25-30 odsto dnevne kalorijske norme.
Shutterstock/zoryanchik
Najbolje je doručkovati 30 do 40 minuta nakon buđenja, u intervalu od sedam do devet ujutro - ocenio je lekar u intervjuu za "Izvestija".
Prema rečima stručnjaka, doručak je najvažniji obrok u toku dana, a najzdravija hrana koja ga čini obuhvata žitarice koje su bogate sporim ugljenim hidratima. Ove žitarice igraju ključnu ulogu u održavanju sitosti tokom jutra, jer polako oslobađaju energiju i pomažu u neutralizaciji gladi. Osim žitarica, jaja su takođe neizostavni deo zdravog doručka. Ona su bogata vitaminima i mineralima, što ih čini odličnim izvorom hranljivih materija koje organizmu pružaju potrebnu energiju.
Hleb od celog zrna je još jedan važan sastojak doručka, jer sadrži vlakna koja su bitna za dobru probavu. Pored toga, mlečni proizvodi su značajni izvori vitamina D, kalijuma i kalcijuma, koji doprinose jačanju kostiju i opštem zdravlju.
Možda vas zanima…
Shutterstock/Stepanek Photography
Prema istraživanjima Stankeviča, preskakanje doručka može imati značajan uticaj na naše dnevne navike ishrane. On ističe da ljudi koji ne jedu doručak mogu konzumirati čak 40 odsto više slatkiša tokom dana u poređenju sa onima koji započinju dan unosom pravih ugljenih hidrata i proteina.
Iako je doručak ključan, Stankevič upozorava da nije svejedno šta jedemo ujutro. On savetuje da se izbegavaju žitarice i musli koji sadrže veliku količinu šećera, kao i sveža peciva. U tom smislu, nutricionista Olga Lušnjikova naglašava da, ukoliko se neko želi zasladiti, najbolje je to učiniti nakon glavnog obroka.
Lušnjikova objašnjava da konzumiranje slatkiša za doručak, poput parčeta torte, vodi do brze gladi, jer telo ne dobija potrebne hranljive materije. Umesto toga, doručak treba da bude obrok koji će nas zasititi i pružiti energiju kroz složene ugljene hidrate, proteine i zdrave masti koje su važne za dobro raspoloženje.
Lušnjikova savetuje da doručak bude što složeniji i zasićen korisnim supstancama.
- To mogu da budu složeni ugljeni hidrati, na primer kaša - od heljde, pirinča, prosoa, kinoe, ovsena kaša. To mogu biti i proteini, odnosno parče malo posoljene ribe, ćuretina ili meko kuvano jaje. Takođe su potrebne zdrave masti, odnosno ulje koje koristimo u kaši, kao i vlakna - izjavila je ona.
Nutricionista savetuje šta je najbolje za doručak.
- Još jedna jednostavna opcija za doručak je heljda sa maslinovim uljem i začinskim biljem, parče avokada i meko kuvano jaje. Možete da napravite i zdrav sendvič, odnosno hleb od celog zrna, pesto od bosiljka sa orasima i maslinovim uljem i parče pečene ćuretine. Brzo je, ukusno i zdravo - ističe nutricionistkinja Olga Lušnjikova.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)