Kardiovaskularne bolesti predstavljaju jedan od najznačajnijih zdravstvenih problema u Srbiji, ali i u svetu. Nažalost, kada su u pitanju ovi zdravstveni problemi pošteđenih nema, pa tako svake godine od njih umre najmanje 150.000 ljudi. Posebno zabrinjava podatak da sve više osoba između 30. i 40. godine doživljava srčani udar, što jasno pokazuje da ove bolesti ne biraju godine.
Jedno istraživanje je otkrilo da srčani infarkt nije uvek iznenadan i neočekivan. Ovo je posebno zanimljivo jer se često veruje da se udar događa iznenada, bez ikakvih naznaka. Istraživanje je pokazalo da infarkt može da se predvidi čak mesec dana ranije, što otvara nove mogućnosti za prevenciju i pravovremeno delovanje. Prof. dr Miljko Ristić, naš čuveni stručnjak i vrsni kardiohirurg, objašnjava da postoje uobičajeni simptomi koji se često ignorišu, a koji mogu biti znakovi da je osoba u opasnosti.
- U roku od sat vremena pacijent treba da se zbrine i problem može da se reši. Ne treba čekati period kada se jave jaki bolovi, tada je znak pitanja da li će se problem završiti na dobar način. Mi smo u Evropi drugi po umiranju od kardiovaskularnih bolesti, treći u svetu. Bol u grudima je prvi simptom i trebalo bi odmah da reagujete. Nije samo bol, to je često i poremećaj ritma. To je bezazlenija pojava, kad pomislite da je to "neko žiganje u grudima" jačeg ili manjeg intenziteta - objasnio je kardiohirurg u intervjuu za PRVA TV.
Tokom istraživanja, 95 odsto učesnika navelo je da je mesec dana pre srčanog udara osećalo umor i poremećen san. Dr Ristić je istakao da svaki umor treba da se proveri kod lekara.
- Svaki umor mora da se verifkuje medicinski. Kada pričamo o bolu, to je bol koji ne mora da bude jakog intenziteta. On postaje jakog intenziteta ako je došao do krajnje kliničke slike gde se zapušio krvni sud, a to je bol koji se jako teško podnosi. U našoj medicinskoj praksi se pokazalo da je to jedan od najjačih bolova, jači i od bola koji izaziva kamen u žučnoj kesi - istakao je profesor Ristić.
On je objasnio da su žene u većem riziku u odnosu na ranije godine.
Shutterstock
- Ranije, kao mlad lekar, sećam se nekog odnosa obolelih muškaraca i žena kada je infarkt u pitanju. Bio je 5 prema 1, u korist muškaraca. Danas je to 5 prema 3, jer su žene ranije bile domaćice, ali danas rade sve poslove kao i muškarci. Nakon svega toga, čekaju ih i obaveze kod kuće. Žene su veoma eksploatisane što se tiče radne aktivnosti. Stres i emocije su povezane sa srcem - rekao je dr Ristić jednom prilikom.
Kardiohirurg je otkrio da li bi trebalo ići na redovne kontrole srca.
- Svetska zdravstvena organizacija ima sve preporuke. Ranije je bilo da od 50. godine treba da radimo obavezne kardiovaskularne preglede, sada je granica spuštena na 47. Mada, ima mnogo pacijenata koji pre 47. godine obole od infarkta, hipertenzije, poremećaja ritma. Najmlađi pacijent koga sam ja operisao, imao je 25 godina. Nije ih bilo mnogo, ali od 30. do 40. imamo na hiljade pacijenata danas. Mislim da treba odvojiti nedelju dana u godinu dana kada treba izvršiti sve preventivne preglede. Kada je srce u pitanju, treba uraditi EKG, test opterećenja, to sve možete u jednom danu da završtite, a onda pet dana pregledajte digestivni sistem, respiratorni. Mislim da je prevencija jedini način da se stane na put svim bolestima, ne samo kardiovaskularnim - zaključio je prof. dr Miljko Ristić kardiohirurg.
Komentari (0)