Srčana slabost, takođe poznata kao srčana insuficijencija, predstavlja ozbiljan zdravstveni problem koji se sve više prepoznaje u savremenom društvu. Ova hronično i progresivno stanje karakteriše se visokom stopom smrtnosti, koja je nalik onoj kod malignih bolesti. Činjenica da pet godina nakon postavljanja dijagnoze preživljavanje bolesnika sa srčanom insuficijencijom u odmakloj fazi bolesti postaje izjednačeno sa onim obolelih od raka, stavlja dodatni akcenat na ozbiljnost ovog stanja.
Prema dostupnim podacima, procenat preživljavanja pacijenata sa srčanom insuficijencijom nakon pet godina iznosi samo oko 50 odsto. Ova cifra se drastično smanjuje na svega 10 odsto nakon deset godina. Ovi alarmantni podaci ukazuju na to koliko je važno prepoznavanje i pravovremeno lečenje ove bolesti. Pored toga, pacijenti sa srčanom insuficijencijom suočavaju se sa znatno većim rizikom od iznenadne srčane smrti, što dodatno komplikuje situaciju.
- Srčanu slabost karakterišu četiri stadijuma. Početni je naravno najlakši, a poslednji izuzetno težak, kada je pacijentu neophodno novo srce. On odnosi veliki broj života zbog manjka donora organa. Mi smo, nažalost, godinama na drugom mestu u Evropi po broju umiranja od kardiovaskularnih oboljenja. Prva je Rusija, a posle nas Ukrajina. U Srbiji se godišnje registruje 170.000 novih pacijenata. Srećom, nisu svi u najgorem stadijumu - rekao je prof. dr Miljko Ristić jednom.
Shutterstock/PeopleImages.com - Yuri A
Obratite pažnju na sledeće simptome i reagujte na vreme, upozorio je jednom prilikom doktor.
- Simptomi na koje mora da se reaguje su slabost i malaksalost. Pacijent jednostavno primeti da neku distancu, koju je ranije mogao hodajući da pređe, više ne može je prvi znak. Isto je penjanje uz stepenice do trećeg, četvrtog sprata koje mu nije stvaralo tegobe, a sada shvata da to ne može da izgura. Simptomi drugog i trećeg stadijuma, takođe, su zamor, gušenje, malaksalost… Tada merimo da li se sve to javlja pri hodu po ravnoj površini nakon sto, dvesta metara ili kilometar ili dva. Takođe, utvrđujemo da li je taj zamor nastao pri penjanju uz blagu uzvišicu ili je nastao pri ozbiljnijim uzbrdicama. Na posletku se radi ultrazvučni pregled. To je aposlutno precizna metoda da se u procentima oceni kakva je snaga srčanog mišića. Sve što odstupa od normalnih vrednosti razlog je da klasifikujemo pacijente u četiri pomenuta stadijuma bolesti. U težim slučajevima, osim pomenutih simptoma, dolazi do nakupljanja vode u organizmu, oticanja nogu i ostalih delova tela. Pojavljuje se tečnost u stomaku. U toj fazi mogu da stradaju svi organi - otkrio je on.
On ističe da je jedan od faktora loša ishrana i teško je iskoreniti takve navike kod naših ljudi. Ostali su genetika, angina pektoris, infarkt miokarda, pušenje, nelečena hipertenzija. Mi smo poznati po tome da naši pacijenti uglavnom dolaze na lečenje u drugom i trećem stadijumu bolesti. Tada je lečenje teže i smrtnost veća.
Možda vas zanima…
- Terapija podrazumeva upotrebu takozvanih kardiotonika, koji pojačavaju snagu srčanog mišića, diuretika za izbacivanje viška tečnosti iz organizma, betablokatora za poremećaj srčanog ritma. U poslednjoj fazi bolesti jedini način lečenja je transplantacija srca. Pošto imamo manjak donora u Srbiji, svi oboleli pacijenti ne mogu da sačekaju svoje organe i jedan veliki broj, nažalost, umre. Određenom broju njih ugrađujemo takozvane srčane pumpe koje im produžavaju život i omogućavaju da sačekaju donora - zaključio je prof. dr Miljko Ristić.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)