Nadežda Satarić (72), predsednica Srpskog udruženja za Alchajmerovu bolest bila je gost Srećne republike i tom prilikom pojasnila sve o ovoj vrsti demencije koja se javlja kod većine populacije već od 65. godine. Takođe, napominje da kod onih koji imaju 85 godina i više, nažalost, svaka druga osoba pati od Alcahjmera.
- To je najčešća vrsta demencije koja se javlja kod ljudi koji uglavnom imaju 65 godina i više. To nije obična staračka senilnost ili zaboravnost. Tu se radi o bolesti mozga. Onog momenta kada dođe do odumiranja ćelija, ja to kažem, "Kada jedna sa drugom više ne mogu da komuniciraju", onda one ne mogu ni da nam daju instrukcije. Niti kako da mislimo, niti kako da govorimo, niti šta da radimo, niti da pamtimo, niti da logično razmišljamo i eto je bolest koja nas onesposobljava i psihički, a u kasnijoj fazi i fizički - ističe naša sagovornica.
Nadežda dodaje da se Alchajmer može dijanostikovati i nekome ko je mlađi od 65 godina.
- I te kako imamo i prevremene demencije. Nedavno je došla žena koja je dovela supruga koji ima 41 godinu i kome je dijagnostikovana demencija, znači da nije isključeno da obolevaju i mlađi. Mi treba da osvestimo ljude pre nego što napune 65 godina. Kod prevremenih demencija uglavnom je u pitanju neka povreda glave, ali bitan je i kvalitet vazduha i boravak u prirodi, gde ima što više zelenila - objašnjava gospođa Satarić.
Nadežda ističe i da je pol veoma bitan. Žene češće obolevaju, ali to ne čudi, jer se statistički zna da one duže žive nego muškarci. Genetika utiče u svega pet odsto slučajeva.
- Postoji 12 faktora rizika, koje ukoliko držimo pod kontrolom, možemo u 50 odsto slučajeva ili da sasvim izbegnemo demenciju, pa i Alchajmerovu bolest ili da odložimo njen nastanak. Sve ono što je dobro za naše srce to je dobro i za naš mozak. Prvo tu su zdravi stilovi života, da vodimo računa o krvnom pritisku, šećeru, holesterolu. Smanjiti upotrebu alkohola, cigarete treba izbaciti totalno. Preporučljiv način ishrane je mediteranski, znači lakša hrana. Veoma je bitna kontrola vida i sluha. Bitno je da se pazi na povrede glave. Izuzetno je bitan i zdrav san. To znači od ponoći do 3-4 ujutru je najzdravije da se spava. Naši mladi baš u to vreme izlaze, pa zato otud bolest u poznijim godinama - ističe ona.
Možda vas zanima…
Shutterstock
Nadežda objašnjava da obolele osobe u početku postaju sporije, više zaboravljaju, ali ako zaboravimo sa kim smo danas pričali, šta smo ručali, šta smo krenuli da kupimo u prodavnicu, to je već znak da treba da se obratimo lekaru.
- Ova bolest je veoma individulalna i ne možemo generalizovati simptome, jer imamo i neke atipične. Recimo, kod nekih se javi nepovezan govor, teško izgovaranje reči ili totalno odsustvo govora, što jeste atipično. Mi smo imali takve pacijente, a način na koji su pojedini uspeli da se oporave je kroz muziku, tačnije kroz pesme rodnog kraja - ističe Nadežda.
O tome kako izgleda završna faza bolesti, kako bližnji treba da se brinu o obolelom, zašto oboleli beže od kuće i gde ih treba tražiti kada odu, a zaborave da se vrate, pogledajte ceo video snimak ovde.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)