Kada pomislimo na slaninu, mnogima se odmah pojavljuje slika masne i nezdrave namirnice koja može izazvati povećanje holesterola. Međutim, da li je slanina zaista toliko loša po zdravlje? U razgovoru sa nutricionistom, prof. dr Momčilom Matićem, otkriva se da li je slanina stvarno toliko nezdrava kako se često prikazuje.
- Slanina ima određene kvalitete u svom sastavu. Imamo zasićene masnoće, omega-3 masne kiseline, alfa-linolnu i stearinsku kiselinu koje su blagotvorne za naše ćelije. Takođe, slanina sadrži lipazu koja pomaže pankreasu da bolje razlaže masnoće - objašnjava prof. dr Matić.
On napominje da, iako slanina sadrži korisne komponente, ključ je u umerenosti.
- Slanina koja se nekad jela na selu, iseckana s belim lukom, neće izazvati neku štetu. Ugljeni hidrati su dobri za energiju, ali nakon njih idu masnoće, iz kojih takođe dobijamo energiju - dodaje Matić.
Ključ je u umerenosti
Iako slanina može imati korisne sastojke, on savetuje da je konzumiramo umereno, jer prekomeran unos masnoća može dovesti do problema sa holesterolom.
- Holesterol je neophodan za izgradnju hormona i žučnih soli, ali naravno, sa masnoćama ne treba preterivati. Slaninu treba jesti pomalo - zaključuje nutricionista.
Možda vas zanima…
Dakle, slanina nije potpuno zabranjena, ali umesto da postane svakodnevni obrok, u njoj treba uživati u malim količinama.
Prof. dr Dejan Čubrilo podelio je ključne savete o tome kako najbolje očistiti organizam od toksina, ističući koje namirnice treba izbegavati, posebno nakon 30. godine života. Jedna od najvažnijih tema u savremenom društvu, prema njegovim rečima, jeste masna jetra, a evo šta to zaista znači.
Schutterstock
- Ako imate masnu jetru, a gotovo svi je imaju više ili manje, automatski imate povišen nivo insulina. To je hormon koji proizvodi gušterača za regulaciju šećera i probave. Ako insulin raste više ili manje tokom dana, on će apsolutno stvarati masnoće u jetri. To je njen posao. Holesterol ne dobijate iz hrane. Ako svaki dan jedete ćevape, pljeskavice i to velike porcije, od toga ćete praktično razviti probavne smetnje i intoksikaciju. Ali povišen nivo insulina će podstaći proizvodnju holesterola u fabrici za proizvodnju holesterola - jetri, gde se on i stvara. Ko ima povišen holesterol, ima i povišen insulin, i obrnuto. Ko kontroliše insulin, kontroliše i holesterol - tvrdi dr Čubrilo.
Kontrola insulina
Dr Čubrilo naglašava da je od izuzetne važnosti kontrolisati insulin.
- Ne treba da jedemo šećer, ne opterećujemo gušteraču - kaže doktor, aludirajući na činjenicu da je upravo šećer jedna od najlošijih namirnica.
Što se tiče životinjske masti i njene upotrebe u ishrani, dr Čubrilo preporučuje da se stavi manje od kašike, samo "da hrana dobro miriše".
BONUS VIDEO:
Top klopa