Vest o samoubistvu bivšeg golmana Partizana Radiša Ilića (47) duboko je potresla njegovu porodicu, prijatelje, ali i kompletnu sportsku javnost. On je, podsećamo, izvršio je samoubistvo u četvrtak ujutru skokom sa četvrtog sprata zgrade u Bajinoj Bašti u kojoj je živeo sa majkom. Ova vest ostavila je u šoku i neverici sve koji su ga poznavali, jer ništa nije ukazivalo na tragediju.
Kako ističu psihijatri ne postoji čovek koji barem jednom nije razmišljao o samoubistvu, ali se to uglavnom završi samo na razmišljanju. Koji je to okidač koji dovede čoveka do tačke da shvati da više ne želi da živi i da okonča sopstveni život?
Kako je za Srećnu Republiku objasnio prof. dr Čedo Miljević, predsednik Udruženja psihijatara Srbije, depresija može, ali i ne mora da bude povezana sa suicidom.
- Veliki broj ljudi koji su izvršili samoubistvo su bili u depresiji ili su imali istoriju nekog prihijatrijskog poremećaja. U pitanju je čitav spektar simptoma koji mogu da ukazuju na suicidne namere. To nije samo direktno pitanje - da li osoba namerava nešto sebi da uradi već čitav skup negativnih emocija koje na kraju dovode do suicida. Šta uraditi? Razgovarati. Prvo i osnovno pitati osobu - da li imaš neke crne misli, kako si raspoložen, da li imaš nekog zadovoljstva u životu? Takođe, pratite ponašanje osobe ako znate da je ranije imala suicidne misli - rekao je uvaženi stručnjak.
Emir Sadović Starsportphoto
Porodica i bliski prijatelji su od ključnog značaja, jer oni mogu prvi da primete promene u ponašanju osobe.
- Obratiti pažnju na ponašanje voljene osobe, da li ima napetosti, nervoze, promene načina života, izolacije, prestanka druženja... Sucid najčešće ima neke pripreme aktivnosti - skupljanje lekova, oružje i tome slično. Sama misao hoću da se ubijem ne mora da bude opasna, ali ako uz to postoje i drugi znakovi upozorenja onda to već može da vodi ka suicidu. Treba praviti razliku između te početne ideacije, a nešto sasvim drugo je jasna definisana namera da se život okonča - pojasnio je on.
Najčešći znakovi upozorenja:
- osoba gubi zadovoljstvo u život
- gubitak svrhe i smisla življenja
- osećaj da je život besmislen
- osećaj da nema nikakve svrhe i da nema nikakvog razloga za život
- razmišljanja da bi bilo dobro da se nikad ne probudi
Veoma je važno da se reaguje već na prve znakove upozorenja, u slučaju da se oni previde ili ne prepoznaju može da se zakasni sa delovanjem.
- Samoubistvo najčešće nije impulsivan čin. Prema savremenim medicinskim tumačenjima postoje neke predoispozicije i okidači koji mogu da dovedu do suicida. Udaljeni faktori rizika mogu biti: genetska predispozicija, pol, zanimanje (lekari su pod velikim rizikom) teške somatske bolesti... Tu su i neposredni okidači najčešće stresni događaji kao što je gubitak posla ili smrt bliske osobe - rekao je prof. dr Miljević.
Prema njegovim rečima niko ne ustane ujutru i jednostavno reši da se ubije, to je proces koji traje jedno vreme.
- Osoba najčešće prolazi jednu unutrašnju dramu - da li je vredno živeti, da li to uradititi ili ne... A, onda u jednom trenutku donese odluku da izvrši samoubistvo i tada na neki način sledi olakšanje. U velikom riziku od suicida su adolescenti, depresivne osobe, zavisnici koji su u depresiji... Morate da razmišljate o osobi koja je pored vas, da pratite njeno ponašanje, način života i reagujete u slučaju da primetite znakove upozorenja - poručio je naš uvaženi stručnjak.
Credit: Andriy Popov / Panthermedia / Profimedia
U Srbiji je dostupno više linija za pomoć ljudima koji su iskusili ovakve misli, a trebalo bi da im se obrate ukoliko razmišljaju o prekidu života, samopovređivanju ili povređivanju drugih, ako se osećaju anksiozno ili depresivno, prolaze kroz krizu, žele da razgovaraju s nekim otvoreno. Takođe, možete im se obratiti ako ste primetili znakove suicidnih misli kod bližnjih.
U Klinici za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević", u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, otvorena je prva nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva, čiji je broj telefona 011/7777-000.
Nju mogu pozvati oni koji pomišljaju na samoubistvo ili njihova porodica, a s njima će razgovarati stručnjaci iz oblasti mentalnog zdravlja: psihijatri, psiholozi, socijalni radnici.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)