Vekovima su naučnici pokušavali da utvrde šta se zaista dešava u mozgu neposredno pred smrt. Grupa američkih neurologa je uspela da napravi snimak umirućeg mozga i oni nagoveštavaju da su priče o "životnoj retrospekciji" u poslednjim trenucima života, zaista istinite.
Doktori su 87-godišnjem pacijentu, koji je doživeo srčani udar, na glavu prikačili uređaj koji je pratio njegove moždane aktivnosti. Nažalost, pacijent je preminuo tokom pokušaja ožoivljavanja, a naučnici su dobili snimak u trajanju od 900 sekundi. Po prvi put su neurolozi mogli da provere šta se u mozgu dešava 30 sekundi pre i posle smrti.
- Merenjem moždanih oscilacija utvrdili smo da je i dalje bila aktivno vraćanje uspomena, što bi mogao da bude znak da je mozak "spremio" poslednje podsećanje na najvažnije događaje iz života, što podržava tvrdnje ljudi koji su imali iskustvo bliskog kontakta sa smrću. Oni tvrde da im je ceo život "proleteo" pred očima - navodi doktor Ajmal Zemar sa Univerziteta Luivil.
Schuttesrtock
On dodaje da ovi nalazi menjaju shvatanje činjenice kada se život stvarno završava i izazivaju niz važnih pitanja.
- Neposredno pre nego što je mozak pacijenta prestao da radi, videli smo promene u nervnim oscilacijama, koje se nazivaju i gama oscilacijama. Moždane oscilacije ili talasi su ponavljajući nizovi elektronskih impulsa koji su uvek prisutni u živom mozgu - tvrdi Zemar.
Naučnici smatraju da bi mozak mogao da bude biološki programiran da upravlja tranzicijom iz života u smrt, i da se tu pre radi o nizu neuroloških događaja, a ne samo o jednosavnom "gašenju" mozga.
Možda vas zanima…
Sa metafizičke strane bi to mogao da bude dokaz da nam mozak zaista dalje poslednje podsećanje na naš život neposredno pred smrt.
Shutterstock
- Sa duhovne strane, ovo je umirujuće, naročito za porodice pokojnika. Mislim da ako bismo znali da se osoba koja je na samrti priseća svog života i da se nešto dešava u njihovom mozgu, bolje bismo se osećali - smatra Zemar.
Međutim, stručnjaci nisu sigurni kada se ova životna retrospekcija dešava.
Jedni smatraju da nedostatak kiseonika u mozgu aktivira oslobađanje neurotransmitera koji prenose signale između neurona. Ovo dovodi do brzokg kretanja neurona koji na taj način izazivaju flešbekove uspomena. Takođe, bitno je i gde su ove uspomene smeštene u mozgu. Visoko emotivne uspomene se čuvaju u amigdali, delu mozga koji je zadužen i za reakciju organizma kad je ugrožen. U hitnim slučajevima se aktiviraju i talasi uspomena.
- Veoma interesantno pitanje za mene je: U kom trenutku zaista umiremo? Potrebna su dodatna istraživanja da bismo mogli da odgovorimo na ovo pitanje. Sa naučne strane, veoma je teško ispravno tumačiti rezultate jer mozak koji smo posmatrali je pretpeo napade i krvarenje, i to je samo jedan slučaj - zaključio je doktor Zemar, prenosi Dejli mejl (Daily Mail).
Komentari (0)