Godinama, lekari koji leče pacijente često primećuju da se teški životni događaji – nesreće, razvod i ozbiljne traume – često dešavaju u godinama neposredno pre početka bolesti.
Ipak, stvarni dokazi su daleko od konačnih. Čak i Cancer Research UK (CRUK) kaže da veze nisu nedokazane. Ali s obzirom na to da je nivo stresa u porastu i da se očekuje da će se više ljudi razboleti i to za jednu trećinu na četiri miliona do 2030. godine, neki stručnjaci sada kažu da novi dokazi o uticaju stresa na telo znače da to ne bi bilo iznenađujuće ako je postojala veza između to dvoje.
Profesorka Melani Flint sa Univerziteta u Brajtonu, koja proučava uticaj hormona stresa na rak, kaže:
- Postoji mnogo napretka u ovoj oblasti i mislim da ne možemo isključiti doprinos stresa raku. Moje mišljenje je da to zaista doprinosi, kako početku raka, tako i širenju kada ga dobijete – ali to je faktor koji doprinosi, a ne nužno direktan uzrok.
Čini se da neke studije koje su pratile velike populacije tokom vremena to podržavaju.
Jedna studija na 10.000 žena u Finskoj, praćena tokom 15 godina, otkrila je da su one koje su pretrpele tugu imaju veću verovatnoću da će razviti rak dojke u roku od pet godina.
Izloženost stresu na radnom mestu povezana je sa većim rizikom od raka prostate kod muškaraca mlađih od 65 godina i, iako je bila slabija karika, sa rakom dojke kod žena.
Druge slične studije, međutim, – uključujući preglede dokaza najboljeg kvaliteta – ne pokazuju nikakvu povezanost. Deo problema, prema profesoru Trevoru Grahamu, direktoru Centra za evoluciju i rak na Institutu za istraživanje raka, jeste to što stres često ide ruku pod ruku sa drugim ponašanjima koja takođe povećavaju rizik od raka.
- Stresan život može biti povezan sa mnogim drugim faktorima rizika za rak, kao što su pušenje, konzumiranje previše alkohola, neaktivnost i nezdrava ishrana, tako da je teško razdvojiti uzročne faktore -kaže on.
Ono što znamo je da stres izaziva niz efekata na telo – posebno ako je hroničan.
- Stres izaziva oslobađanje hormona stresa kortizola. Stres i kortizol takođe mogu da potisnu imuni sistem - objašnjava profesor Flint.
Naučnici su takođe pokušali da oponašaju efekat stresa na ćelije u laboratoriji, što pokazuje da oštećuje DNK i izaziva promene na ćelijama koje, ako im se dozvoli da se repliciraju, mogu da se pretvore u rak.
Ali pošto je stres teško modelirati, ovo možda nije dobar pokazatelj šta se zaista dešava u ljudskom telu, ističe profesor Grejem, piše Dejli Mejl (Daily Mail).
Komentari (0)