Džejkob Hendel je bio na pragu smrti - svi su ga otpisali, lekari su uveliko planirali da ga isključe s aparata, a onda je mali pokret njegovog ručnog zgloba promenio sve. Džejkob je ušao u istoriju medicine kao prva osoba koja je preživela agresivnu bolest mozga u terminalnoj fazi.
U intervjuu, koji je dao nakon što je napustio bolničku postelju, opisao je kako su njegovi problemi počeli.
- Čudno sam se osećao i prvo mi je glas postao neobično visok i kreštav. Potom su počeli problemi sa ravnotežom. Mogao sam još da hodam, ali sam se oslanjao na zidove. Dok sam vozio, gubio sam kontrolu nad vožnjom i odmah sam otišao u bolnicu. Lekari su prvo mislili da imam moždani udar, ali istina je bila mnogo gora. Jedan od doktora je seo pored mene i rekao mi je da imam veoma retku i vrlo agresivnu bolest mozga, progresivnu leukencefalopatiju, koja nastaje kao posledica udisanja otrova - otkrio je Džejkob.
Nakon toga je stanje postajalo sve gore. Lekari su mu rekli da za mesec dana više neće moći da hoda, kao i da će u roku od dve meseca izgubiti moć govora. Na kraju su mu saopštili da će posle toga najverovatnije pasti u komu i umreti. Takođe, on je već bio u četvrtoj fazi bolesti i doktori su mu rekli da se niko nikada nije oporavio od toga.
Kako je bolest napredovala Džejkob je osećao nezamisliv bol. Posle tri meseca bio je kompletno paralizovan. Njegova bolest je s vremenom prerasla u ekstreman oblik sindroma "zaključanosti" ili pseudokome, u kojem je pacijent svestan, ali ne može da se pomeri ili komunicira jer su bukvalno svi mišići paralizovani.
printskrin youtube
- Osećate se kao da ste zarobljeni u svom telu. Mozak vam je nedirnut, ali ne možete da komunicirate. Jedna od najstrašnijih stvari je bio svrab. Nisam mogao da signaliziram bilo kome, a sama težina čaršava je bila dovoljna da poludim od bolova. Svi oko mene su mislili da mi je mozak umro, a lekari su počeli da razgovaraju o tome da li da me isključe sa aparata. Čak sam se pitao da li sam umro ili samo haluciniram - prisetio se ovaj hrabri čovek.
Možda vas zanima…
Džejkob je bio "zaključan" 10 meseci. Međutim, sve se promenilo kada je jednog dana medicinska sestra, koja je brnula o njemu, primetila minimalan pokret njegovog ručnog zloba. Čak ni on nije bio svestan da ga je napravio.
- Doktori su mi rekli da to uradim ponovo i uložio sam sve što sam imao u taj pokret, i uspelo je. Nakon toga su se usredsredili na moj oporavak. Na početku sam komunicirao treptanjem. Posle toga su me prebacili u drugu bolnicu gde sam tri meseca ponovo učio osnovne funkcije - ispričao je Hendel.
U bolnici je ostao još 15 meseci.
- Počeo sam polako da pomeram udove i ponovo sam učio samoglasnike. Nisam mogao ni da zamislim da će ovakav oporavak biti moguć - priznao je Džejkob.
Posle operacija i fizikalne terapije, uspeo je da ponovo stane na noge.
- Još učim da hodam sa štapom, a glas nije ni izbliza onakav kakav je bio. Moj život se iz temelja promenio, naučio sam da cenim male stvari, kao što je mogućnost da držim čašu vode u ruci - zaključio je Džejkob koji je prvi čovek koji se oporavio posle 4 faze progresivne leukencefalopatije i jedan od svega nekoliko ljudi koji je preživeo sindrom "zaključanosti", prenosi San (The Sun).
Komentari (0)