Srčani udar je vodeći uzrok smrti u Srbiji i prema podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", u našoj zemlji svakog dana 140 ljudi umre od kardiovaskularnih bolesti.
Prema rezultatima istraživanja iz 2022, svaka peta umrla osoba od kardiovaskularnih bolesti nije doživela 70. godinu, a svaka deveta nije doživela 65. Zbog toga je izuzetno važno prepoznati rane simptome srčanog udara.
Sa istim problemima se bore i u Velikoj Britaniji gde svakih pet minuta umre jedan pacijent od srčanog udara. Zbog toga kardiolozi naglašavaju da posebno treba obratiti pažnju na rane znakove upozorenja, koji često čine razliku između života i smrti pacijenta.
shutterstock.com
Jedan od kardiloga Nacionalne zdravstvene službe Velike Britanije akcenat je stavio na netipčne znakove upozorenja na srčani udar, a koje ljudi najčešće zanemariju i olako odbaciju.
- Pritisak u grudima i osećaj nelagode mogu biti rani simptomi koji upozoravaju na predstojeći srčani udar. U pitanju je netipičan simptom koji mnogi previde. Koliko god vam se učini da možda nije ništa, pozovite službu Hitne pomoći, opišite simptome i zatražite savet, posebno ukoliko inače patite od bolesti kardiovaskularnog sistema - upozorio je kardiolog.
Važno je naglasiti da se atipični simptomi češće javljaju kod žena nego kod muškaraca, zbog čega se damama savetuje da budu na posebnom oprezu.
Možda vas zanima…
U Srbiji se svakog dana registruje oko 60 srčanih udara, od kojih se 13 završi fatalno. Srčani udar ili infarkt miokarda nastaje kada se prekine dotok krvi u srce putem jedne od koronarnih arterija, krvnih sudova koji hrane srčani mišić, usled čega dolazi do odumiranja jednog dela srčanog mišića.
shutterstock.com
Najčešći uzrok je krvni ugrušak, odnosno tromb koji nastaje kao posledica ateroskleroze, odnosno pucanja aterosklerotskog plaka. Najčešći i tipični simptomi srčanog udara su:
- bol u grudima u vidu stezanja iza grudne kosti, koji se pojačava i traje duže od 15 minuta
- bol se pojačava i širi prema levoj ruci, donjoj vilici i stomaku
- postoji i akutni infarkt miokarda bez bolova - nemi infarkt koji se najčešće javlja kod starijih ljudi i pacijenata sa dijabetesom
- osećaj nedostatka vazduha i gušenja
- gubitak svesti
- mučnina i povraćanje
- malaksalost i preznojavanje
Za razvoj bolesti kardiovaskularnog sistema, posebno srca, važno je upozoriti na rizike koji u značajnoj meri doprinose razvoju ove opasne i smrtonosne bolesti. Rizici su:
- pušenje i nezdrava ishrana koja dovodi do stvaranja plaka na arterijama
- dijabetes ubrzava proces razvoja ateroskleroze i za 2 do 4 puta povećava rizik od srčanog udara
- visok krvni pritisak veći od 140/90 mmHg pogoduje ubrzanom rastu plaka i razvoju ateroskleroze
- povišeni LDL holesterol i trigliceridi predstavljaju rizik za razvoj ateroskleroze
- stres
- manjak fizičke aktivnosti
Takođe, važno je znati da odumrli deo srčanog mišića jeste trajno mrtav i nefunkcionalan nakon srčanog udara. Uzrok koji je doveo do prvog srčanog udara može dovesti i do drugog. Zbog toga je prevencija od ključnog značaja. Pored terapije, koju prepisuje kardiolog, neophodno je rešiti problem uzroka bolesti, odnosno poboljšati zdravlje krvnih sudova.
Komentari (0)