S visokim krvnim pritiskom nema igranja i morate ozbiljno da ga shvatite. Ali, s druge strane, ne smete ni da paničite svaki put kada on malo skoči. Zato je veoma važno da znate šta se zaista smatra normalnim, povišenim ili kritičnim krvnim pritiskom.
Sasvim normalno, vrednosti prosečnog pritiska variraju u zavisnosti od starosti i pola.
Prema britanskom institutu za istraživanje srca, normalne vrednosti gornjeg (sistolnog) i donjeg (dijastolnog) pritiska izgledaju na sledeći način:
Novorođenčad do jedog meseca
Sistolni: 60-90 mmHg
Bebe
Sistolni: 87-105 mmHg
Dijastolni: 53-66 mmHg
Deca u vrtiću
Sistolni: 95-105 mmHg
Možda vas zanima…
Školska deca
Sistolni: 97-112 mmHg
Dijastolni: 57-71 mmHg
Adolescenti
Sistolni: 112-128 mmHg
Dijastolni: 66-80 mmHg
18-39 godina
Žene: 110/68 mmHg
Muškarci: 119/70 mmHg
40-59 godina
Žene: 122/74 mmHg
Muškarci: 124/77 mmHg
60+ godina
Žene: 139/68 mmHg
Muškarci: 133/69 mmHg
Iako mehanizmi odgovorni za razlike u krvnom pritisku između polova još nisu sasvim jasni, postoje znatni dokazi da androgini hormoni, kao što je testosteron, igraju važnu ulogu u tome.
shutterstock.com
Američko udruženje za srce, s druge strane, ističe da žene u premenopauzi imaju niži krvni pritisak od pripadnika jačeg pola, ali da im se nakon menopauze krvni pritisak povećava i postaje viši nego kod muškaraca.
Ono što je najvažnije: prema smernicama za lekare, ovo su zlatna pravila za određivanje rizika od visokog pritiska:
- Normalan - sistolni 120, dijastolni 80 i niži
- Povišen - sistolni 129, dijastolni 80 i niži
- Visok pritisak, faza 1 - sistolni 130 do 139, dijastolni od 80 do 89
- Visok pritisak, faza 2 - sistolni 140 i viši, dijastolni 90 i viši
Kritično stanje - sistolni viši od 180, dijastolni viši od 120, odmah zovite Hitnu pomoć, prenosi baptisthealth.com.
Komentari (0)