Prema podacima Instituta za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut" u Srbiji je u poslednje dve godine došlo do naglog skoka broja zaraženih sifilisom. Podaci pokazuju da je zabeležen rekoradan broj pacijenata, najveći u poslednji 10 godina. Kako se pokazalo, najviše inficiranih je zabeleženo u Beogradu, a primetan i sve veći broj obolelih i u svetu, posebno u Britaniji i SAD.
U pitanju je polno prenosiva bolest koju izaziva bakterija Treponema palidum. Bolest zahvata različita tkiva i organe: kožu, krvni, koštani, ali i centralni nervni sistem.
Sifilis se najčešće prenosi direktnim, nezaštićenim polnim kontaktom s osobom u ranom stadijumu bolesti, a bakterija ulazi u organizam kroz sitna oštećenja sluznice ili kože. Ta, nekada smrtonosna bolest, danas se uspešno leči, a u slučaju da pacijent izbegava odlazak kod lekara i ne dobije adekvatnu terapiju može doći do ozbiljnih komplikacija opasnih po život.
Dijagnoza
Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, kliničke slike i laboratorijskih nalaza. U prepoznavanju kliničke slike sifilisa veliku ulogu igra dermatolog zbog velike raznolikosti simptomatologije.
Simptomi su:
- male ranice ili čirevi na penisu i vagini, najčešće su bezbolni (može se javiti jedan ili više njih)
- ranice u ustima, na usnama, rukama
- bele ili sive bradavičaste izrasline na penisu, vagini ili oko čmara
- osip koji se najčešće javlja na dlanovima i tabaina, a može se proširiti na celo telo. Najčešće ne svrbi, a osip može da se pretvori u ranice u roku od 6 nedelja
- visoka temperatura
- glavobolja
- umor
- gubitak kose, ali i brade kod muškaraca, pa čak i obrva (što je krajnje neobično)
Simptomi ove bolesti se pojavljuju tri i više nedelja nakon zaražavanja, a inficirana osoba dalje prenosi zarazu ni ne sluteći da je bolesna. Ponekad se mogu desiti poboljšanja stanja, čak i nestanak simptoma na jedno vreme, ali i njihov povratak ukoliko bolest nije lečena.
Lečenje i komplikacije
Iako postoje različiti načini lečenja sifilisa, svima je zajednička terapija penicilinom. On ima sposobnost prodiranja u sve telesne tečnosti, kao i mogućnost prelaza placentarne i likvorske barijere.
U slučaju da se bolest ne leči može doći do sledećih komplikacija:
- srčani problemi (angina, aneurizma aorte, srčana insuficijencija)
- problemi sa mozgom (razne crste napada, promena ličnosti, demencija)
- nervni problemi (osećaj poput bockanja iglica po telu, bolovi u zglobovima i njihovo oštećenje)
- problemi sa kožom, kostima, testisima, jetrom i bilo kojim drugim organom
Sifilis je podmukla bolest, bakterija može da postoji u organizmu duži vremenski period, praktično bez jasnih simptoma, pa da onda naglo bukne. Jedini način da biste sa sigurnošću mogli da znate da niste zaraženi jeste testiranje.
Testiranje
Za testiranje na sifilis koriste se najčešće dve vrste testova RPR i VDRL, a koristi se krv, odnosno likvor za testiranje. Prema rečima lekara, trebalo bi da se testirate na sifilis čak i ako nemate simptome, ali postoji sumnja i to u sledećim situacijama:
- se*sualni partner vam je rekao da ima sifilis ili neku drugu polno prenosivu infekciju
- nedavno ste imali nezaštićeni se*s sa novim partnerom koga ne poznajete dovoljno
- ako ste trudni ili planirate da ostanete u drugom stanju u narednom periodu
- ako ste narkoman i koristite igle
- ako vam se pojave čirevi, izrasline slične bradavicama
Ukoliko se potvrdi da imate sifilis momentalno obustavite sve vrste se*sualnih aktivnosti dok traje lečenje. Obavestite sve prethodne se*sualne partnere kako bi mogli da odu na testiranje.
Od sifilisa najčešće obolevaju osobe između 25. i 45. godine života. Infekcija može da se prenese sa majke na bebu.
Žene koje su zaražene sifilisom obično imaju promene na spoljnim regijama oko genitalija. Međutim, one mogu biti i teško primetne jer su bezbolne. Mogu se pojaviti i samoj unutrašnjosti vagine, kao i na grliću materice.
Kod muškaraca se promene javljaju na genitalijama i okolnom području (muški polni organ, deo kože ispod prepucijuma). Kod "jačeg pola" ranice su uglavnom bezbolne i nisu uvek lako primetne.
Komentari (0)