Najnovija studija pokazala je da je prosečna dužina penisa porasla za čak 25 odsto u poslednjih 30 godina. Pokazalo se, naime, da je od 1992. do 2021. godine prosečan polni organ pripadnika jačeg pola, kada je u stanju erekcije, "skočio" sa prosečne dužine od 12,19 centimetara, na čak 15,24 centimetara, pokazala je analiza američkih stručnjaka.
Međutim, iako bi mnogi najverovatnije pomislili da je po sredi nešto odlično za muškarce, medicinari su zabrinuti zbog nalaza. Zapravo, kako je tim sa Univerziteta Stanford istakao u specijalizovanom časopisu World journal of men's health, povećanje veličine penisa moglo bi da bude posledica loše ishrane, statičnog načina života (mnogo vremena provedenog u sedećem položaju) i konzumiranja raznoraznih hemikalija. Istaknuto je da ti faktori, takođe, mogu imati negativan uticaj na plodnost.
Profesor urologije na Stanfordskoj medicini, dr Majkl Ajzenberg rekao je da je svaka promena u razvoju zabrinjavajuća.
- Naš reproduktivni sistem je jedan od najvažnijih delova ljudske biologije. Ako uočavamo ovako brzu promenu, to znači da se nešto snažno dešava našim telima. Trebalo bi da pokušamo da potvrdimo te nalaze i ako se potvrde, moramo utvrditi uzrok promena - poručio je Ajzenberg nakon objavljivanja rezultata studije kojom su analizirane veličine penisa 55.761 muškarca u periodu između 1942. i 2021. godine.
pexels.com
Ukupno je analizirano 75 studija sprovedenih u pomenutom vremenskom periodu, pri čemu je svaka uzimala u obzir podatke kada su penisi u opuštenom stanju, u istegnutom opuštenom i erektivnom.
Kada su počeli istraživanje, medicinari su mislili da se prosečna dužina smanjila tokom perioda od 30 godina, međutim, dobili su potpuno suprotne podatke. U proseku, tokom čitave studije, otkrili su da je prosečan penis bio oko 8,6 centimetara kada je u opuštenom stanju. Međutim, kada se rastegne, prosek se proširio na 12,9 centimetra. Tokom 80-godišnjeg perioda trajanja studije, prosečna dužina je bila 13,71 centimetara kada je penis potpuno uspravljen, da bi taj rezultat naglo porastao od 1992. do 2021. godine, dostigavši 15,24 centimetra.
Možda vas zanima…
U Velikoj Britaniji se smatra da je prosečan penis u rasponu od 8,89-14,73 centimetra. Dr Ajzenberg je dodao da je izlaganje hemikalijama, pesticidima i proizvodima za higijenu moglo da napravi tu razliku.
- Te hemikalije koje ometaju endokrini sistem mogu uticati na muške hormone. Kako menjamo konstituciju našeg tela, to takođe utiče na naš hormonalni milje. Izloženost hemikalijama je odavno ustanovljena kao uzrok ranijeg ulaska dečaka i devojčica u pubertet, što može uticati na razvoj genitalija - objasnio je on.
shutterstock.com
Studija se, inače, fokusirala samo na dužinu i nije u potpunosti istražila uticaj koji ona može imati na plodnost, ali istraživači su istakli da bi to moglo biti štetno za one s dužim penisima. To je zato što je dužina penisa uglavnom povezana sa reproduktivnim hormonima.
Interesantno je da su stručnjaci ranije otkrili da društvo u kom živimo može imati štetan uticaj na plodnost. Tako su u januaru 2022. istraživači tvrdili da mobilni telefoni mogu učiniti muškarce neplodnim. Uređaji se okrivljuju za smanjeni broj i kvalitet sperme.
- Korisnici mobilnog telefona treba da se trude da smanje upotrebu tih aparata kako bi zaštitili kvalitet svoje sperme. Ipak, biće potrebne dodatne studije kako bi se utvrdio efekat izlaganja elektromagnetnim talasima koje emituju novi modeli mobilnih telefona u sadašnjem digitalnom okruženju - rekao je vodeći istraživač dr Jun Hak Kim sa Nacionalnog univerziteta Pusan.
Drugi dokument, napisan u februaru 2022, otkrio je da je na hiljade muškaraca u opasnosti da imaju slabu spermu, a glavni faktor je grad u kom žive. Istraživači u Kini su otkrili da muškarci koji žive u jako zagađenim područjima mogu imati lošu pokretljivost spermatozoida. Ipak, plodnost muškaraca zavisi od brojnih parametara sperme - uključujući broj spermatozoida, što u stvari predstavlja koncentraciju sperme po ejakulaciji.
Prethodna istraživanja su, podsetimo, pokazala da broj spermatozoida kod muškaraca koji žive u Severnoj Americi, Australiji i Evropi opada od 1970-ih. Iako može postojati više razloga za to, naučnici smatraju da je zagađenje vazduha ključni krivac.
AKo je to istrazivanje ograniceno na US ,gotovo je sigurno da je to rezultat rasnih ukrstanja a obojene rase u odnosu na bel imaju predominaciju u poslednjim decenijama