Nedavno istraživanje sprovedeno u Britaniji pokazalo je da je loš san, bilo da se radi o neispavanosti ili previše sati provedenih u krevetu, blisko povezan s povećanim rizikom od pojave glaukoma, stanja koje može dovesti do trajnog gubitka vida. Ti iznenađujući rezultati pokazuju važnost terapije redovnim spavanjem, pogotovo za one koji su u grupi osoba s povećanim rizikom od pojave opakog oboljenja oka. Ono, kako se ističe, jeste najčešći uzrok slepila, naročito kod starijih osoba, i smatra se da će do 2040. godine pogoditi i do 112 miliona ljudi širom sveta.
Glaukom nastaje kao posledica "odumiranja" ćelija u oku osetljivih na svetlost i oštećenja optičkog nerva. Ipak, pravi uzroci i faktori rizika za njegov nastanak još nisu utvrđeni, ali ono što se zna jeste da ukoliko se ne leči može dovesti do trajnog gubitka vida. Inače, i ranija istraživanja pokazala su da poremećaji sna mogu biti faktor rizika za pojavu te bolesti, pa su se stručnjaci fokusirali na istraživanje ljudi s različitim poremećajima sna: nesanicom, previše ili premalo sna, pojavom dnevne pospanosti i hrkanjem.
Najnovijim istraživanjem obuhvaćeno je oko 409.053 učesnika starosne dobi između 40 i 69 godina koji su detaljno opisali svoja ponašanja tokom perioda sna. Kao normalno trajanje sna definisano je od 7 do manje od 9 sati, a sve iznad ili ispod toga je previše ili premalo sna. Hronotip je definisan prema tome da li je neko sebe opisao kao ranoranioca ili noćnu sovu.
Pixabay
Istraživanje je praćeno 10,5 godina i za to vreme je identifikovano 8.690 slučajeva glaukoma. Među onima kojima je data ta dijagnoza bilo je više muškaraca i to starije dobi. Kod onih kod kojih je utvrđena bolest uglavnom su bili pušači ili su imali visok krvni pritisak ili dijabetes. Pokazalo se da je u 8 odsto slučajeva glaukom bio povezan s kratkim ili dužim spavanjem, nesanica je imala udela kod 12 odsto pacijenata, dok je hrkanje bio jedan od uzroka kod 4 odsto ispitanika. Najveći rizik od pojave opasne bolesti registrovan je kod osoba koje se bore sa stalnom pospanošću, što je u čak 20 odsto slučajeva.
Međutim, treba imati u vidu da se ova studija oslanja na samoizveštavanju (odgovori ispitanika), a ne na objektivnom merenju. I pored toga, postoje biološka objašnjenja koja utiču na povezanost poremećaj sna i glaukoma poput onog da pritisak oka raste kada osoba leži i kada su hormoni spavanja "van snage", što je slučaj kod nesanice.
Treba imati u vidu da su depresija i aksioznost povezani s nesanicom jer mogu povećati unutrašnji očni pritisak pošto je kortizol u neravnoteži u stanju stresa. Takođe, i apneja ili privremeno zaustavljanje disanja tokom sna može izazvati direktno oštećenje optičkog nerva.
Možda vas zanima…
Svi ti nalazi ukazuju na neophodnost intervencije, odnosno usklađivanja spavanja kod osoba sa povećanim rizikom od glaukoma i potencijalnog oftalmološkog skrininga kod onih koji imaju probleme sa spavanjem.
Komentari (0)