U današnjem brzom i tehnologijom preplavljenom svetu, sve više roditelja suočava se s problemom kada primete da je njihovoj deci dosadno. Rešenje se često traži u kupovini novih igračaka, uključivanju televizora, video-igara ili mobilnih uređaja, ali stručnjaci upozoravaju da ovakav pristup može imati dugoročne negativne posledice. Dr Ranko Rajović, autor NTC programa učenja, stručnjak za razvoj intelektualnog potencijala dece i saradnik Unicefa, objašnjava zašto je dosada zapravo ključni faktor u razvoju deteta i zašto roditelji greše kada pokušavaju da je rešavaju za njih.
Dosada je, prema dr Ranku Rajoviću, vrsta stresa, nešto što nije prijatno ni za koga, pa ni za decu. Odrasli i deca obično nastoje da se reše tog neprijatnog osećaja tako što traže zanimaciju. U prošlim vremenima, međutim, dosada nije bila pretnja razvoju deteta, naprotiv, često je bila podsticaj za kreativnost i samostalnost.
Dr Rajović podseća da su deca pre 30 godina, kada su se suočavala s dosadom, izlazila iz svojih kuća i tražila društvo za igru, bilo na igralištima ili vozeći bicikl i rolšue i rolere.
- Često su osmišljavali igre, slagali kocke, pravili kule. Iako je to možda izgledalo kao besciljno vreme, zapravo je bilo vreme u kojem je dete razvijalo svoje sposobnosti za rešavanje problema, kreativnost i socijalizaciju - objašnjava dr Rajović, što dalje utiče na razvoj samostalnosti kako mališani odrastaju.
Tehnologija nije zla, ali...
Današnje vreme, međutim, donosi drastične promene u načinu na koji deca provode svoje slobodno vreme. Kompjuteri, video-igre i mobilni telefoni postali su najčešći izlaz iz dosade, što zabrinjava stručnjake. Previše je roditelja koji, kako kaže dr Rajović, rešavaju problem dosade svoje dece tako što im kupuju nove igre ili uključuju TV, misleći da će time "ispuniti" njihove potrebe.
- Računari, mobilni telefoni i video-igre nisu loša stvar, ali problem nastaje kada postanu zamena za sve drugo. Naša deca odrastaju u virtualnom svetu, a to ima ozbiljan uticaj na njihovu sposobnost da rešavaju stvarne životne izazove - naglašava dr Rajović.
Možda vas zanima…
ATA images
Jedan od zabrinjavajućih aspekata današnjeg društva je stvaranje zavisnosti od video-igara. Prekomerno igranje izaziva lučenje endorfina, hormona koji je povezan sa srećom, ali koji u prevelikim količinama može imati negativan efekat na mozak, izazivajući zavisnost.
Dr Rajović se seća šoka koji je doživeo kada je saznao da na nekim video-igrama pišu oznake poput 4+, 5+, 6+ ili 7+, što nije označavalo uzrast, već nivo nasilja u igri. Takve igre u kojima ima puno krvi, odsečenih delova tela i brutalnosti, nisu samo problem za decu već i za roditelje, koji se bore sa zavisnošću svoje dece.
Podsticanje razvoja kroz igre i priče
Roditelji često previše štite svoju decu i rešavaju im svaki problem, pa i dosadu. Dr Rajović ističe da je upravo to pogrešan pristup jer kada je detetu dosadno, to je prilika za njega da razvije kreativnost i sposobnost da samostalno organizuje svoje vreme. On smatra da bi roditelji trebalo da prestanu da rešavaju problem dosade za svoje dete, čak i kada je to teško.
- Ne treba se plašiti da će dete zaplakati kada mu je dosadno. To je prirodan proces, i to će ih naučiti da budu samostalni. U tom procesu, dete razvija kreativnost i sposobnost da se snalazi - tvrdi dr Rajović.
Preporuka dr Rajovića za roditelje je da, umesto da rešavaju problem dosade, podrže svoje dete u tome da koristi svoju maštu i razmišlja. Igranje šaha, slaganje lego kocki ili pričanje priča iz slikovnica samo su neki od načina na koje roditelji mogu pomoći svom detetu da razvija svoje kognitivne sposobnosti.
- Ne treba se ograničiti na jednostavno nabrajanje životinja na slikama u knjigama. Treba stvoriti priču i podsticati dete da stvara vlastite elemente priče. To je odličan način za razvoj kreativnog mišljenja i mašte - kaže dr Rajović.
Rano detinjstvo i njegov uticaj na budući uspeh
Rano detinjstvo je od presudne važnosti za razvoj intelektualnog potencijala. Prema rečima dr Rajovića, kako je to i pokazao slučaj osnivača kompanije Honda, ljubav prema nečemu počinje u najranijem uzrastu. Honda je svoje najlepše uspomene vezao za vreme kada je bio dete, provodeći vreme uz svog oca, a zvuk mašine i miris motornog ulja postali su simbol njegovog srećnog detinjstva.
- Rano detinjstvo oblikuje nas za ceo život. Ova faza je ključna za razvoj ljubavi prema učenju, radu i postignućima u životu - zaključuje dr Rajović.
Kako bi se deca razvila u samostalne i kreativne osobe, važno je da im roditelji dopuste da se suoče sa dosadom i da je iskoriste kao priliku za učenje i rast. Tehnologija, iako nije sama po sebi loša, ne sme biti zamena za pravi, kvalitetan razvoj. Prava izazov za roditelje nije da rešavaju problem dosade, već da pomognu svojoj deci da postanu sposobna da ga samostalno reše.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)