Boris Komnenić je bio jedan od onih ljudi koji su uspevali da zadrže privatnost u svetu koji je često prepun izložene intime. Njegova sposobnost da bude nevidljiv, ali i prisutan, bila je upravo ono što ga je činilo posebnim. Iako je retko otkrivao detalje svog ličnog života, Komnenić je u nekoliko prilika otkrio razmišljanja koja su u njegovim očima činila život vrednim življenja, učeći nas kako da se nosimo s teškoćama, rastancima i životnim iskušenjima.
Njegova filozofija o razvodu, koju je podelio sa novinarima, postala je inspiracija za mnoge, podsećajući nas da ni najteži trenuci ne moraju biti kraj, već mogu postati početak nečeg novog.
- Moj brak se slavno završio, pošto se razvod pokazao kao odlično rešenje. Bio je to jedan od najlepših trenutaka u našem zajedničkom životu, nikada se nismo bolje družili nego tog dana kada smo se rastali. Otišli smo zajedno na ručak, divno pričali i božanstveno se proveli, a tako smo i nastavili. I posao je bio jedan od faktora za razvod, ali nije bio presudan. Rene i ja se nismo dovoljno poznavali pre venčanja, onda smo počeli da se upoznajemo i nije nam se svidelo ono što smo spoznali, izjavio je Komnenić.
Uverenje Borisa Komnenića da ljudi često nisu dovoljno emotivno zreli da prepoznaju svoju "pravu osobu" nosilo je duboku poruku o promenama, životnim fazama i neizvesnostima kroz koje svi prolazimo.
- Mnogi su mislili da znaju sve, pa ih je onda nešto lupilo u glavu i pokazalo im da ne znaju ništa. Uvek mi je na pameti primer Laze Kostića koji se u pedeset i prvoj godini zaljubio u tinejdžerku. Nema tih godina kada je čovek dovoljno star i dovoljno mlad da ne bi napravio grešku, istakao je Boris.
Iako je kroz život nosio teško iskustvo razdvojenosti od ćerke Nike, sa kojom nije bio u kontaktu tokom ratnih godina, Komnenić je uvek pokušavao da se pomiri sa gubicima i da iz njih izvlači pouke.
Možda vas zanima…
- Nisam stigao da je učim, jer je tokom ratnog vihora živela sa majkom u Hrvatskoj. Nismo se videli od izbijanja rata, jer iz nepoznatih razloga nikako nisam uspevao da dobijem vizu kako bih otišao da ih posetim. Od kada su vize ukinute, redovno se viđamo, ali sada je ona zrela i formirana osoba, majka moje unuke Lucije, govorio je o svojim emocijama prema ćerki i njenim odraslim godinama.
Niko nije mogao da porekne koliko mu je bilo teško tokom tih godina razdvojenosti, a u njemu su i dalje odjekivale reči o tom izgubljenom vremenu:
- Ne umem ni da objasnim koliko mi je bilo teško. Radili su neki kanali, ni sam ne znam kako sam uspevao da ih ostvarim, a oni su mi samo obezbeđivali informacije da su njih dve dobro. Najgora je bila ta neizvesnost i naše međusobno nepoznavanje. Bile su to ćerkine najosetljivije godine u kojima nisam učestvovao i taj period je praktično zauvek izgubljen, otkrio je tada glumac.
Kroz sve to, Boris je pronašao snagu da stvori odnos sa unukom Lucijom, a prvi susret s njom nakon pet godina bio je pun emocija, iako nisu znali šta da očekuju.
- Bio je to kao susret dvoje ljudi koji su veoma bliski, a ne znaju se. Sreli smo se u Ljubljani, jer tada još nisam mogao da dođem u Hrvatsku, ispričao je Komnenić o tom momentu koji mu je promenio pogled na život.
Na kraju, Boris Komnenić nas je napustio 7. maja 2021. godine, u 64. godini, nakon teške bolesti. Iako nije više među nama, ostavio je neizbrisiv trag u mnogim životima, kao inspiracija za mlade, kao onaj koji je znao da kaže istinu, koliko god ona ponekad bila teška. Svojim komentarima o Holivudu, njegovim glumačkim koleginicama, pa čak i o polju politike, Komnenić je bio zvučan u svojoj kritici modernog sveta, govoreći mladima da budu svesni svojih snova.
- Bolje neka odmah prestanu. Da peru sudove ili taksiraju – mogu i ovde. Ali zato u Srbiji postoji šansa da im deda-stric ostavi zemlju ili ciglanu. A, mogu i da se bave politikom, rekao je Komnenić u jednom od svojih intervjua.
Boris Komnenić je bio mnogo više od glumca – bio je mudrac, prijatelj, otac i deda. Njegova životna filozofija nastaviće da živi kroz sve nas, podsećajući nas da nikada nije kasno za promene, a ljubav i porodica ostaju vrednosti koje ne bi smeli da zaboravimo.
BONUS VIDEO:
Филм „Тајванска канаста” са Борисом Комненићем у главној улози, Саше Белопољанског, треба да уђе у школске уџбенике.