Dženet Susman su pratile brojne tragedije u životu. Sin joj je poginuo u građevinskoj nesreći, šest meseci pre toga njen suprug je ima težak moždani udar. Dženet je radila u školi i nije imala vremena za tugovanje. Prihvatila je više poslova kako bi obezbedila svom mužu da na miru proživi svoje poslednje dane.
Nakon što je i on preminuo ona je odlučila da život promeni iz korena. Iako je odrasla u Filadelfiji, a život sa suprugom provela na Floridi rešila je da sve počne iz početka i odselila se u Panamu.
Borba za život
Kako piše Business Insider, Dženet je maštala da sa suprugom živi u kućici u šumi na sveru države Njujork kad se penzinišu, ali svi njeni snovi su nestali kad joj se muž šlogirao. Radila je kao učiteljica, prihvatala honorarne poslove i u jednom trenutku je radila čak tri posla i borila se da plati hipoteku za kuću. A, onda joj je poginuo stariji sin.
- Svi imamo tragedije u našim životima i one su nam potrebne da bismo umeli da cenimo dobre stvari - rekla je ona sa tugom u glasu.
Nakon smrti sina sahranila je i supruga 2010. Bila je skroz izgubljena iako je imala još dvoje dece.
- Tragedije su se ređale jedna za drugom. Bila sam van sebe, bol me je razdirala, ali sam morala da funkcionišem. Moje drugo dvoje dece je već krenulo svojim putem, a ja nisam znala šta da radim i kuda da krenem - priznala je Dženet.
Možda vas zanima…
U jednom trenutku odlučila je da otputuje u Panamu. Kupila je povratnu kartu za 79 dolara. Prvi put kad je nogom kročila u ovu zemlju osećala se kao da se vratila kući.
- Bio je to čudan osećaj, kao da sam živela tamo u prošlom životu. Odmah sam znala da želim tu da živim. Ljudi su bili fini i ljubazni, a trškovi života neuporedivo niži nego u SAD - rekla je ona.
Iako je Panama bila jeftinija za život, znala je da mora da nastavi da radi. Prvih nekoliko godina je putovala između dve zemlje dok se konačno u potpunosti nije preselia u Panamu.
- Da bih mogla da preživim pokrenula sam biznis prevoza između aerodroma u Panami i hotela. Iz SAD sam poslala kombi zajedno sa rezervnim delovima. Četiri godine sam radila kao nastavnica u međunarodnoj školi, potim sam pokrenula svoju školu stranih jezika, radila je kao službenik za iseljenike i putovala širom zemlje - prisetila se Dženet.
Pronašla mir
Prema njenim rečima stanovnici Paname su siromašniji u odnosu na Amerikance, ali su velikodušniji i ljubazniji.
- Lutala sam Panama Siti sa lokacima kad su me odveli u kuću svojih prijatelja. Bila je to mala dvosobna kuća u kojoj je 10 ljudi, ali su me dočekali sa osmehom i ponudili mi ono malo hrane koje su imali. Ovaj događaj nikad neću zaboraviti. Zbog ljudi sam se i preselila u Panamu gde sam konačno pronašla svoj mir posle svih tragedija koje su me zadesile- ispričala je ona.
Vrlo brzo se privikla na novi život, naučila španski kako bi se lakše sporazumevala sa komšiijama, razumela lokalnu kulturu i tradiciju ovog naroda
Kada žene u Panami napune 55, a muškarci 60 godina, dobijaju 25% popusta u restoranima, 30% popusta na prevoz, 15% do 20% popusta na lekarske račune i oslobođeni su poreza na uvoz do 10.000 dolara za kućne aparate. Ovo joj je pomoglo Susmanu da smanji svoje finansije za dnevne troškove i duža putovanja.
- Ne znate šta vas čeka sutra, zato uživajte danas. Možete da putujete unaokolo, ali ako želite da odete negde s razlogom, kad osetite one leptiriće u stomaku samo udahnete i kažete, to je to. Nemojte se plašiti promena. Ja se nikad nisam pokajala zbog selidbe u Panamu - zaključila je ona.
Komentari (0)