Valeri Vots bila je presrećna kad je saznala da je u drugom stanju. Trudnoća je bila bez komplikacija, a ona se radovala danu kad će upoznati svog sina. Još dok je bio u njenom stomaku dala mu je ime Noa. Kako se približavao dan porođaja Valeri je pažljivo birala sve što joj je bilo potrebno za bebu.
Sredila je i okrečila sobu za svog dečaka, kupila je novi, prelepi, beli krevetac, ćebence i igračke za svog sina. Odabrala je i garderobu, pelene, flašice i sve ono što će joj pomoći u prvim mesecima bebinog života. Već je bila u devetom mesecu trudnoće i pred samim porođajem kad je jednog jutra ustala i shvatila da se nešto dešava u njenom stomaku.
- Beba se nije mrdala! Bila sam prestravljena, jer nisam znala šta se događa. Pozvala sam svog ginekologa i on mi je rekao da hitno dođem u bolnicu. Kad sam stigla odmah su me prikačili na aparate i započeli porođaj. Rodila sam sina, ali nije plakao. Kad sam prestravljeno pogledala u doktora i babice, rekli su mi da smo zakasnili i da je moj Noa već preminuo, on je bio mrtvorođena beba - rekla je Valeri sa suzama u očima.
Nakon nekoliko dana u bolnici otpuštena je kući i tu je sačekao pakao. Svaki kutak njenog doma podsećao je na bolni gubitak bebe.
- Mesecima nisam mogla da uđem u njegovu sobu, svaka stvar, svaka igračka i benkica koju sam mu kupila bila je bolan podsetnik na moj gubitak. Tugovala sam i plakala, nisam znala kako da se izborim sa svojim gubitkom - dodala je ona.
Godinu dana Valeri se borila sa tugom, a onda je odlučila da proda nov, novcijat krevetac svog mrtvog sina koji nikad nije korišćen. Dala je oglas u lokalnim novinama i javio je stolar iz obližnjeg gradića Džerald Kumpula.
- Kad sam došao kod Valeri kući da preuzmem krevetac i platim joj robu shvatio sam da je kolevka za bebu potpuno nova i nikad korišćena. Video sam sobu njenog sina i saznao da ga je izgubila na rođenju. Jasno je bilo da joj uvek tuguje za bebom i tog trenutka sam znao šta treba da uradim - kazao je Džerald.
Odneo je kolevku u svoju radionicu i od nje napravio stolicu uspomena kako ju je nazvao. Bila je pokrivena ćebencetom koje je Valeri odabrala za svog sina. Kad je sve bilo gotovo natovario je stolicu na kamion i otišao kod Valeri.
- Bila sam zapanjena kad se Džerald pojavio na mojim vratima i rekao mi da ima poklon za mene. Rekao mi je da je od kolevke napravio stolicu koja će biti moja uteha. Kad sam je ugledala samo sam briznula u plač. Zaista nisam očekivala ovako nešto - ispričala je ona sa suzama u očima.
Džerald smatra da je ovo bio jedini ispravan potez, posebno što je video koliko Valeri tuguje sa svojim sinom. Kako je rekao, nada se da će ova stolica biti njeno mesto utehe.
Komentari (0)