Dati dete na usvajanje jedna je od najtežih odluka sa kojom se majka može suočiti. Ta odluka obično dolazi iz želje za pružanjem bolje budućnosti detetu, ali nosi i dugogodišnju bol i preispitivanja koja prate majke celog života. Bez obzira na razloge, ta rana ostaje trajna, a želja za ponovnim spajanjem nikada ne prestaje.
Brenda Van Sikl, tada tinejdžerka sa svega 16 godina, bila je prinuđena da donese tešku odluku 1975. godine, kada je svog sina, Vesa Fenera, dala na usvajanje zbog nemogućnosti da mu pruži ono što je svakom detetu neophodno. Videla ga je svega 15 minuta pre nego što su ga odveli, ali taj trenutak nikada nije zaboravila.
Brenda, koja se kasnije udala i radila kao policajka, nije mogla ni da zamisli da će joj jedan telefonski poziv promeniti život. Dok je bila na poslu, zazvonio je telefon, a s druge strane linije čuo se glas.
- Da li ste dali dete na usvajanje 1975. godine - bio je to Ves, sada odrasli muškarac od 45 godina iz Nju Orleansa, koji je posle decenije pokušavanja napokon uspeo da pronađe majku.
Njihov emotivni susret usledio je nedugo posle poziva. Brenda se okrenula prema glasu koji je rekao: "Mama, ja sam." Grlili su se neprekidno dvadeset minuta, dok su suze radosnice tekle. Ves, koji je priznao da nikada pre nije plakao, rekao je kako je ovo bio poseban trenutak koji ga je u potpunosti obuzeo.
Za Brendu je to bio susret koji je nadmašio sva njena očekivanja. Osim što je napokon pronašla sina, upoznala je i svog devetogodišnjeg unuka, što je dodatno obogatilo njihovu priču. Brenda je istakla kako su ona i Ves neverovatno slični. Naime, oboje dele ljubav prema istoj muzici, filmovima i imaju isti smisao za humor.
Možda vas zanima…
- Ovo nije kraj naše priče, već početak novog poglavlja - rekla je Brenda.
Brenda i Ves sada su odlučni da nadoknade izgubljene godine i izgrade nove uspomene zajedno.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)