Život Kris Smit bio je pun teških trenutaka. Kao dete stalno je menjala hraniteljske porodice, doživela zlostavljanje i zapostavljanje, što je uticalo na to da pobegne sa samo 14 godina. Nakon toga je živela u nesigurnosti – od loših veza, do života na ulici, borila se da opstane. Kada je imala 17 godina, postala je majka dečaka po imenu Metju, što joj je donelo nadu za bolji život.
Nakon njegovog rođenja preselila se sa partnerom koji je imao problema sa alkoholizmom. Uprkos brojnim nesuglasicama, Kris je činila sve što je mogla da bi obezbedila život za svog sina. Međutim, tragičan gubitak njene ćerke, koja je umrla samo nekoliko dana nakon rođenja, bio je trenutak koji je prelomio sve.
- Morala sam da proslavim rođendan jednog deteta i da oplakujem gubitak drugog. To me je slomilo - rekla je Kris.
Dala je sina na usvajanje
Tuga zbog gubitka ćerke naterala ju je da donese tešku odluku – da svog sina, tada starog 3,5 godine, da na usvajanje. U tom trenutku, Kris je imala samo 21 godinu i verovala je da je to najbolje za njega jer je smatrala da neće moći da mu pruži život koji zaslužuje. Nakon toga se i njen brak sa partnerom završio, a Kris je nastavila da luta kroz život. Narednih sedam godina bilo je turbulentno - bez jasnog cilja, borila se sa beskućništvom i depresijom.
Printscreen Youtube / Titus Rivas
Međutim, sve se promenilo kada je jednog dana, prepuna hrabrosti, ušla u restoran i odlučila da potraži posao. Vlasnik restorana primetio je nešto posebno u njoj i ponudio joj priliku koja će joj zauvek promeniti život.
- U tom trenutku, shvatila sam da imam šansu za novi početak - rekla je Kris.
Brzo je našla stabilnost, a uz podršku svog novog partnera Džoa, koji je bio pun razumevanja i poštovanja, Kris je konačno našla ljubav i sigurnost koje nikada ranije nije imala.
7 godina kasnije saznaje...
Džoa je u njenom životu bio pozitivan oslonac i zahvaljujući njegovoj podršci Kris je našla snagu da se obrati socijalnim službama i sazna više o svom sinu. Onda je saznala nešto što nije očekivala: za svih sedam godina otkad ga je dala na usvajanje, on je samo išao po hraniteljskim porodicama, ali niko ga nije uzeo.
Metju je ostao u istom domu, a Kris je redovno plakala gledajući njegovu fotografiju, verujućio da je mališan u nekoj porodici negde daleko. Kada je konačno otišla da ga poseti, to je bio trenutak koji je dirnuo sve prisutne, uključujući socijalne radnike koji su često svedoci teških i izazovnih situacija.
Sada, sa stabilnim životom, Kris je mogla da izvede poslednji korak – da ponovo bude sa svojim sinom. I dok je držala Metjua u naručju, nije mogla da veruje da ga nije zauvek izgubila. Njeno srce bilo je ispunjeno zahvalnošću i ljubavlju, a njihov ponovni susret bio je dokaz da, bez obzira na to koliko puta život može da vas slomi, nikada nije prekasno za novi početak.
Komentari (0)