Džen je 1978. godine došla na svet kao nežno, bespomoćno novorođenče, a život je od samog početka za nju imao drugačiji plan. Nakon samo tri meseca od rođenja, poverena je novoj porodici koja ju je usvojila i pružila joj dom pun ljubavi. Ipak, koliko god da je volela svoje usvojitelje, deo nje uvek je osećao prazninu.
Kada je napunila sedam godina, Džen je prvi put saznala istinu da nije njihovo biološko već usvojeno dete. Priznanje njenih usvojitelja je pogodilo Džen više nego što je iko mogao da nasluti. U tom dečijem srcu probudili su se i šok i zbunjenost, a kasnije i želja da pronađe biološku majku.
Godine su prolazile, a ta želja nije jenjavala. Tek 2015. godine, polse 37 godina Džen je konačno uspela da pronađe kontakt svoje biološke majke. Puna nade i drhtavih ruku, napisala joj je pismo u kojem je iskreno podelila svoja osećanja i svoju želju da je upozna. Međutim, usledio je šok svako pismo vraćeno joj je neotvoreno.
Bila je to bol koju je teško opisati. Osećala je da je ponovo odbačena, iako je jedino što je želela bio susret i odgovor na pitanja koja su je mučila celog života.
Džen nije želela da odustane. Dva meseca nakon poslednjeg vraćenog pisma, skupila je hrabrost, spakovala kofere i zajedno sa svojom porodicom krenula na put da upozna svoju biološku majku.
U trenutku kada su se konačno srele, sve barijere su pale. Majka je kroz suze priznala da je godinama patila i gorko se kajala zbog svoje odluke i da je verovala da će ćerka zauvek mrzeti. A, Džen ju je zagrlila snažno, pokazujući joj da ljubav može nadjačati sve nesporazume i pogrešna uverenja.
Možda vas zanima…
Bio je to trenutak kada su dve duše, rastrgnute decenijama razdvojenosti, konačno pronašle svoj mir. Sve decenije razdvojenosti su nestale, a njih dve su posle godina razdvojenosti konačno mogle da grade odnos majke i ćerke.
Komentari (0)