Biti roditelj je vrlo odgovoran i izazovan posao. Tradicija i način vaspitanja dece se razlikuju od zemlje do zemlje, ali se mnogi slažu u oceni da je lako prepoznati mališana koji je odrastao u Francuskoj. Naime, roditelji u ovoj evropskoj zemlji imaju svoj sistem vaspitanja dece koji se umnogome razlikuje od onih kakve primenjuju roditelji u drugim državama. Iako su Francuzi strogi kao roditelji, njihova deca imaju srećno detinjstvo i odrastaju u vedre, vredne, sposobne i asertivne ljude koji se lako prilagođavaju promenama.
Po čemu se to Francuzi razlikuju od ostalih Evropljana kad je reč o vaspitanju dece? Mia Karuco, mama koja se iz Sjedinjenih Američkih Država preselila u Francusku, pažljivo je posmatrala porodice vršnjaka njenog četvorogodišnjeg sina i došla do zaključaka koji su joj bili od velike koristi.
Često zajedno izlaze sa svojom decom
Većini roditelja u Francuskoj je važno da se deca prilagode životu odraslih, a ne obrnuto. Roditelji u Francuskoj često izlaze zajedno sa svojom decom u kafiće, restorane, bioskop... Iako vode brigu o detetu, oni se ne lišavaju uloga koje su imali pre nego što su postali roditelji, niti se lišavaju životnog stila koji ih ispunjava. Dete se prilagođava njihovom životu i od malih nogu uči da je tako nešto ne samo prihvatljivo, već i normalno.
shutterstock.com
Naravno, ima pozitivnih strana u tome, jer se deca brže privikavaju na nove ljude i nova mesta, što im omogućava da se lakše socijalizuju.
Prisnost je deo tradicije
Roditelji u Francuskoj su navikli da se prisno pozdravljaju kad se sretnu sa prijateljima i rođacima. Čuveni "la bise", odnosno između dva i četiri poljupca u obraz su tradicionalni pozdrav koji se u Francuskoj obavezno praktikuje. S druge strane, neprihvatanje takvog pozdrava Francuzi smatraju nepoštovanjem. Učeći decu da poljube baku, deku, ujaka, strica, tetku i druge bliske rođake, roditelji u Francuskoj uče mališane da budu otvoreni kad su emocije u pitanju.
shutterstock.com
Rano prestaju da ih voze u kolicima
Mia Karuco otkriva kako je viđala decu od dve ili tri godine kako ne koriste kolica. Umesto da ih neko vozi, mališani to čine sami - na skuterima i malim biciklima bez pedala idu daleko ispred svojih roditelja. Mališani tako od najranijeg detinjstva uče da budu aktivni i donekle nezavisni od roditelja.
Možda vas zanima…
Naravno da su francuska deca roditeljima stalno "na oku", ali roditelji nisu u obavezi da ih guraju u kolicima, već ih inspirišu da što pre postanu "mali veliki ljudi". Puštaju ih da istražuju svet oko sebe, podstičući ih da prigrle slobodu i da uživaju u njoj.
Jasno postavljaju granice
Mališani u Francuskoj su, poput njihovih vršnjaka iz drugih zemalja, voljni da ispituju roditeljsko strpljenje i da ruše granice koje su im mama i tata postavili. Ali, roditelji u Francuskoj znaju kako da sa tim izađu na kraj. Iako važe za stroge roditelje, oni su u isto vreme veoma blagi i topli prema deci. U stanju su da stotinu puta kažu "ne" mirnim tonom punim ljubavi, pa deci ne prostaje ništa drugo nego da usvoje roditeljsku zabranu.
Komentari (0)