Kejti Dejvis je Amerikanka koja je kao veoma mlada sa svega 18 godina otišla u Ugandu na tri nedelje. Siromaštvo i uslovi u ovoj zemlji u kojoj deca odrastaju napuštena i prepuštena samoj sebi, duboko ju je ganulo. Ona je u početku osnovala škole i radila je kao predavač, kako bi uspela pojedinu decu bar osnovama pisanja i govora da nauči, međutim, to je bio tek početak.
- Videla sam da tamo gotovo sve majke ostavljaju decu, pogotovo žensku. Nije razlog ostavljanja nedostatak ljubavi, već ogromno siromaštvo. Ljudi nemaju osnovna sredstva za preživljavanje, bukvalno su žene prinuđene da decu ostavljaju u sirotištima ili će ta deca pored njih umreti od gladi. Budući da sam došla na svega tri nedelje nisam mogla mnogo toga da promenim. Započela sam podučavanje i osnovala neku vrstu škole - započinje ispovest ova mlada žena.
Kejti je prvi put posetila Ugandu pre 10 godina. Vraćala se više puta i na kraju je došla do zaključka da je njena svrha na zemlji upravo ta da pomogne što većem broju dece.
- Deca bi odlazila u hraniteljske porodice, ali ni to ne bi bilo trajno rešenje zato što ni te porodice ne bi mogle mnogo toga da im pruže. U trenutku kada sam ja tamo bila prvi put, podučavala sam tri devojčice. Budući da su prolazile godine, a njih niko nije preuzeo, došla sam na ideju da ih ja usvojim. Nisam imala bog zna šta, ali to što sam imala bila sam spremna da podelim sa njima, tako sam ih usvojila. Vremenom je broj usvojenih devojčica, od kojih su neke bile maltene punoletne dostigao broj 13 i ne znam da li ću se na tome zaustaviti - objašnjava ova mlada i humana žena.
Možda vas zanima…
Najinteresantije od svega je bila i činjenica da je sudbina namenila Kejt ne samo da usvoji 13 devojaka iz Ugande već da tamo upozna i ljubav svog života.
- Interesantno je da je Majors rođen i odrastao u istom gradu kao i ja, u pitanju je Tenesi u SAD, ali sudbina je htela da se sretenemo u Ugandi. On je tamo živeo 7 godina. Primetio je da sam došla i želeo je da izađemo. U tom trenutku aktivno sam se bavila pitanjem usvajanja devojčica, ni na kraj pameti mi nije padalo da izlazim sa muškarcima. Nisam imala vremena za tako nešto, ali on je bio uporan. Iako nisam gajila gotovo nikakve nade, ispostavilo se da smo sličniji nego što sam mogla i da zamislim. Godinu dana posle prvog susreta smo se venčali, a ubrzo smo dobili i sina. Tako da je on postao zvanični otac mojim ćerkama - objasnila je Kejti koja je celokupno svoje iskustvo prenela u knjigu "Daring to hope" ("Usudi se da se nadaš").
Komentari (0)