Ona je godinama krila da je usvojena, ne zato što se stidela toga, već zato što je smatrala da je to njena privatna stvar koju ne moraju svi da znaju. Tako je i bilo, sve dok njena svekrva nije odlučila da celoj rodbini to otkrije, i to usred porodične slave!
- Nisam želela da me iko sažaljeva. Usvojena sam kao beba, odrasla u divnoj porodici punoj ljubavi i razumevanja. Nikada mi ništa nije falilo - ni pažnje, ni nežnosti, ni toplih reči. Za mene su to bili moji pravi roditelji, bez ikakvih zadrški. I bila sam zahvalna. Ali sam bila i oprezna - jer sam znala koliko ljudi umeju da budu zli kada osete da im daš i najmanji deo svoje intime - započela je snaja svoju priču.
Ona priznaje da nije mogla ni da sanja da će je svekrva tako poniziti.
- Moj muž je znao, naravno. Nekolicina prijatelja takođe. Ali nisam osećala potrebu da o tome pričam njegovoj porodici – ne zato što se stidim, već zato što mi je to bilo lično. Moj život. Moja priča. Moj izbor. Ali svekrva... Ona me nikada nije prihvatila. Nikada nije ni pokušala. Još od svadbe je gledala preko mene, kao da nisam dovoljno dobra za njenog sina. Pronalazila je zamerke u svemu – kako kuvam, kako držim dete, kako se oblačim, čak i kako smejem. Znala sam da me ne voli, ali nisam znala da je spremna da ide toliko daleko da me ponizi pred svima - rekla je šokirana žena, prenosi Espreso.
Shutterstock/Motortion Films
Potom je opisala kako je izgledao trenutak u kojem je svekrva otkrila da je njena snaja, u stvari, usvojena.
- Te večeri, slavila se porodična slava. Puna kuća gostiju, klopa, piće, muzika... vino je već radilo svoje, a razgovori su se pretvarali u brbljanje. I tada je ona, kao da jedva čeka, visoko podigla čašu i glasno rekla:
Možda vas zanima…
Shutterstock/Monkey Business Images
Dok su je svi gosti gledali, ona je otišla u kupatilo i tamo ostala dugo. Kako kaže, telo joj se treslo, ne od stida, jer nema zbog čega da se stidi, već od nemoći i bola.
- Bila sam razorena. Ne zato što sam usvojena, već zato što mi je neko oduzeo mogućnost da svoju priču podelim kada ja budem spremna. A ne pred rodbinom, komšijama i ljudima koji su me odjednom gledali kao da sam neka prevara. Posle te večeri, mnoge stvari su se promenile. Moj odnos sa muževljevom porodicom nikada više nije bio isti. Svekrva je pokušala da "objasni" da je to rekla iz "šale" i da "niko nije mislio ništa loše", ali bilo je kasno - kaže ona.
shutterstock.com/BearFotos/fizkes
Svekrvi nikada nije oproszila ovu pakost jer smatra da je to bila njena privatna stvar, i da majka njenog muža nije imala prava da to svima ispriča.
- Danas više ništa ne krijem. Ako me neko i pita - kažem jasno: da, usvojena sam. I to je moja prednost, ne slabost. To me ne definiše, ali me je oblikovalo. I naučilo da snagu ne moraš da vičeš - ponekad je dovoljno samo da ustaneš i odeš. A ako iko treba da se stidi, to nije dete koje je jednom ostavljeno - već odrasla osoba koja zna da povredi, i to radi s namerom - zaključila je snaja.
Komentari (0)