Mnogi parovi, pa i u Srbiji, iz raznih razloga ostaju bez potomstva. Ukoliko bez dece ostanu zbog zdravstvenih problema nailaze na saosećanje okoline, za razliku od onih koji samovoljno odluče da život provedu bez mališana koji su često na meti osuda.
Luisa Rodžers i njen suprug Bari venčali su se 1978. godine. Ona je tada imala 27, a on 36 godina i jedan propali brak iza sebe u kojem je dobio ćerke bliznakinje.
Kako je u iskrenoj ispovesti za Business Insider ispričala Luisa u početku je razmišljala da bi, možda, želela da ima decu, ali je njen suprug bio kategoričan da ne želi više potomaka.
Podrška mužu
Kako je ispričala Luisa njen muž Bari je u to vreme imao ćerke od osam godina i smatrao je da mu je to dovoljno dece.
- Narednih 10 godina nisam mnogo razmišljala o sopstevnom potomstvu. Na neki čudan način sam bila fascinirana porođajem, čitala sam brojne knjige o promenama ženskog tela tokom trudnoće i često sam se šalila kako bih volela da sve to prođem, ali bez dodatne komplikacije odnosno bez bebe. Sad, kad pogledam u prošlost vidim da je bilo brojnih nagoveštaja da se nikad neću ostvariti u ulozi majke - iskrena je Luisa.
Ona je ostvarila sve svoje snove iz detinjstva, postala je pisac, putovala je sa suprugom na egzotične desetinacije, pa o materinstvu nije ni razmišljala.
Možda vas zanima…
- Iskreno, nikad nisam uživala u društvu dece. Čuvala sam tuđe klince tokom studija, ali nikad nisam maštala o tome da me neko zove mama. Uz Barnija sam zavolela njegove ćerke i uživala s njima. Često su dolazili kod nas, vodili smo ih na putovanja, planinarenje... Bilo je zabavno, ali ipak ja nisam bila njihova mama - dodala je ona.
Deset godina nakon venčanja njihov brak je upao u krizu, pa su završili na terapiji za bračne parove.
- Tada sam prvi put čula od Barija da ne želi decu i da hoće da ide na vazektomiju. Bio je to šok za mene zato što nisam bila spremna za tu konačnu odluku. Ja sam bila u kasnim 30-im, on u kasnim 40-im, ali odluka je bila tako konačna kao kraj poglavlja. Odabrati da nemam dete i dalje je bio izbor, ali konačan završetak nečega ostavljao je gorko-slatki ukus u mojim ustima - rekla je Luisa.
Međutim, njen suprug nije odustajao od vazektomije, pa se na kraju podvrgao ovoj intervenciji u bolnicu u San Francisku.
- Bari je, još uvek bio omamljen od anestezije sedeo na suvozačevom mestu, a ja nisam mogao da vozim jer se moj stomak neprijatno dizao. Bila je to neka vrsta fizičke reakcije na novu fazu u kojoj smo bili. Prvih godinu dana sam s vremena na vreme pomislila: "Oh, Bari i ja bismo bili sjajni roditelji!" i osetila dašak žaljenja. Ali, ta misao je trajala samo 10 minuta, zaboravila bih na nju i nastavila dalje. Danas, pola života kasnije imam 72 godine i ne kajem se što nemam decu - tvrdi ona.
Luisa smatra da je presudno bilo to što njen muž nije želeo decu, ali naglašava i da njena želja za potomstvom nije bila dovoljno jaka.
- Imamo dva unuka od njegovih ćerki koji imaju 21 i 19 godina, sa kojima smo u odličnim odnosima. Imamo dosta mladih rođaka, pa mi deca ne nedostaju - dodala je Luisa.
Prema njenim rečima, često je pitaju da li se plaši starosti bez dece.
- Ne brine me to. Bari je devet godina stariji, verovatno ću ga nadživeti, ali umesto da se preselim blizu mesta gde žive njegove ćerke, verovatno ću svoje poslednje godine života provesti u Meksiku, gde suprug i ja imamo kuću. Tamo imam dosta mojih vršnjaka koji nemaju decu, pa se neću osećati usamljeno. Osim toga, čak i kad imate decu niko vam ne garantuje da će brinuti o vama kad ostarite. Koliko god da budem stara sigurana sam da ću uživati u šetnji, pisanju, slikanju i druženju sa ljudima svih generacija baš kao i sada - poručila je Luisa.
Komentari (0)