Sklapanje braka smatra se romantičnim činom ozvaničavanja emotivne veze među partnerima. U svakom narodu postoje određeni običaji koji se poštuju prilikom ovog čina.
Ipak, ono što je zajedničko gotovo na svim stranama sveta jeste da žena prilikom sklapanja braka uzima muževo prezime. Ona se odriče svog porodičnog i preuzime suprugovo, koje se potom prenosi i na njihovu decu.
Prilikom sklapanja braka u Srbiji, matičarka mladu i mladoženju pita da li žele da zadrže svoje prezime, uzmu prezime bračnog partnera ili na svoje dodaju njegovo prezime. Poslednjih godina sve je češći slučaj da se mlade ipak ne odriču svog porodičnog prezimena, već da na njega dodaju suprugovo.
unplash
Crkva ima određena shvatanja na ovu temu. Često danas vidimo da čak i žene koje sebe smatraju pravoslavnima, dodaju svoje ispred ili iza muževljevog prezimena. Pitanje da li žena treba da uzme muževljevo prezime i da li je moguće i obrnuto, zanima mnoge. Neke pravoslavce zanima i da li mogu navoditi oba prezimena. Ipak, trebalo bi imati u vidu da, uzimajući prezime svog supruga, žena time priznaje njegovo prvenstvo u porodici. Po mišljenju mnogih crkvenih autoriteta, upravo se to i smatra zalogom buduće porodične sreće. Osim toga, prvenstvo muža u porodici je propisano u Bibliji.
Crkva se ne protivi činu menjanja ili nemanjenja prezimena i odluka mladenaca nije prepreka za venčanje u crvi. O promeni prezimena i razmatranje ovog pitanja u pravoslavnoj crkvi pisao je poral Pravoslavna porodica, za koji je govorio jermonah Jov Gumerov:
- Reč prezime (na ruskom – familija) na latinskom, kao i u nekim evropskim (francuskom, nemačkom itd) jezicima, označava rod, porodicu. Ona predstavlja nominalni izraz jedinstva porodičnog saveza. V. I. Dalj piše: „Prezime... učtivi naziv za suprugu, ženu. „Vaše prezime?“, pitao je visoki posetilac došljaka. „Ostala u selu“, odgovorio je starac prostodušno, misleći da ga pitaju za suprugu. “U carskoj Rusiji, do 1917. bilo je obavezno uzimanje muževljevog prezimena. 21. oktobra 1918. VČK je izdala dekret u kome je bilo rečeno: „Naznake u ličnoj karti o crkvenom venčanju, prisvajanje muževljevog prezimena na osnovu crkvenog venčanja, primedba milicije o takvim licima kao o onima koji su u braku i izdavanje lične karte onoj koja se udala sa prezimenom građanina za koga se udala, predstavlja sabotažu dekreta o građanskom braku, prisvajanjem tuđeg prezimena i zvanja muža ili žene t.j. odbacivanje dekreta radničko-seljačke uprave, a za predstavnike milicije – prestupanje dužnosti.“ To je bio jedan od prvih koraka nove vlasti ka razrušenju tradicionalne porodice - poručio je.
Možda vas zanima…
Da li je vama normalno da žena zadrži ili doda muževljevo prezime na svoje?
BONUS VIDEO:
Komentari (0)