Pojedini ljudi mogu da budu ozbiljno uznemireni zato što su nemaju partnera, pa uz to ulažu mnogo truda da budu u paru, dok, s druge strane, ima onih koji prigrljuju sopstvenu samoću i njima je, barem kako tvrde, samački život najsmisleniji, najautentičniji i najispunjeniji. Naime, samci u srcu, pokazala su istraživanja, nemaju izbor da budu sami, to ne biraju, već jednostavno prihvataju i tako se najbolje osećaju.
Jutika Girme, vanredni profesor sa Sajmon Univerziteta, istraživao s kolegama kontekst samaca i njihove samostalnosti koja, kako on ističe, rezultira srećnim i uspešnim iskustvom singl osobe.
Samo neki od faktora koje Girme pominje, a koji su povezani sa srećnim i uspešnim samcima uključuju, pre svega, prihvatanje vrednosti poput slobode i kreativnosti. Oni ne moraju nužno da budu zaiteresovani za romansu i partnera, ali, s druge strane, imaju razvijena kvalitetna prijateljstva i dobru socijalnu podršku. Osim toga, imaju sigurniji stil vezivanja i manju ili veću seksualnu želju u kombinaciji sa čestim seksualnim iskustvima. Neka istraživanja su čak pokazala da samci nakon 40. godine postaju srećniji u svom samačkom životu, naročito ako od mlađih dana ne žude za romantičnom vezom.
Kome je teško da bude sam?
Prema istraživačima, oni koji se teže nose sa samačkim životom su najviše ljudi koji su prihvatili ideologiju da je biti u braku "normalan i prirodan sled okolnosti", kao i oni koji veruju u norme tradicije, naročito kada je u pitanju roditeljstvo. Ludi koji se plaše da budu sami i imaju anksiozni stil vezivanja, ali i oni razvedeni, najčešće se ubrajaju u kategoriju onih kojima je teško da budu sami.
Stručnjak za samački život, Bela De Paulo, za "Psihologiju danas" navodi da oni koje porodica pritiska da se venčaju takođe teško doživljavaju taj status, kao i oni koji "samoću" doživljavaju kao diskriminaciju i marginalizaciju. De Paulova navodi da u članku najviše fali priznanje pozitivnog prihvatanja samačkog života, te da samci budu u srcu prepoznati jer vole samački život zbog svega što on nudi.
Međutim, rečeno je da samci mogu biti ljudi koji žele partnera, ali im to nije uspelo pa su prihvatili svoju situaciju. Nisu dobili ono što su želeli pa su se zadovoljili samačkim životom. To je sigurno karakteristično za neke samce, ali nije korak ka napredovanju, naglašavaju istraživači.
Samci koji će napredovati
Oni koji istinski prihvataju samački život trebalo bi da pre svega sami upravljaju njime i da vole slobodu. To podrazumeva, između ostalog, da imaju ispunjene i smislene živote i da slede svoje interese i strasti i žive život po svojim vednostima. Oni svoju samoću ne doživljavaju kao usamljenost, već kao način da se psihološki obogate.
Oni imaju priliku da odluče ko će im biti prioritetan i važan i investiraju u prijatelje, a ne po svaku cenu u romantičnog partnera i očajničke pokušaje da nekoga nađu. Za njih je i intimnost i pojam porodice daleko širi i ne predstavlja samo shvatanje ljubavi kao romantične, već mnogo više od toga. Samci se trude da investiraju u svoj samački život smislenim radom. Kupuju kuće ukoliko mogu to da priušte, pa ih renoviraju. Dok parovi zajednički dele svoje zadatke, singl osobe nose sav teret na sebi i eventualno unajmljuju ljude koji će im pomoći.
Komentari (0)