Tradicija darivanja vereničkog prstena očuvala se kroz istoriju i vekove sa manje ili više izmena, ali značenje je ostalo isto - ljubav poklonjena posebnoj osobi sa kojom želite da provedete ostatak života.
Smatra se da je običaj sličan darivanju vereničkog prstena pri prosidbi nastao još u drevnom Egiptu, odakle su ga preuzeli Grci, ali prve pouzdane tragove nađeni su kod starih Rimljana. Verenički prsten se tada poklanjao voljenoj devojci kao simbol ljubavne veze i ugovora između ljubavnog para. Predstavljao je i obećanje da će uslediti i brak, ali samo ukoliko ga devojka prihvati. Pristanak se morao osvedočiti i javno: na venčanju, tokom razmene burmi.
Prema drevnim običajima, smatra se da verenički prsten treba da se nosi na domalom prstu leve ruke. Jedno vreme, verovalo se da tuda prolazi “vena ljubavi” (vena amoris) koja ide direktno do srca. Tako je verenički prsten predstavljao podsećanje na ljubav, da izabranik srca konstantno bude prisutan u mislima.
Običaj nošenja specijalnog nakita koji simbolizuje vezu sa izabranim partnerom jeste veoma star i rasprostranjen je širom sveta, mada se u različitim krajevima i kroz vreme neznatno razlikuje.
shutterstock.com
Stari Rim: Jedan prsten za dom, drugi za javnost
U zabeleženoj kolevci ovog običaja naišlo se na tradiciju koja je najsličnija današnjoj - budućoj nevesti poklanjaju se dva prstena. Gvozdeni se nosio kod kuće, a zlatni je bio čuvan za izlaske u javnost.
Srednji vek: Prsten kao neraskidivi ugovor
Prema vizigotskim zakonima, tokom ceremonije veridbe darivao se prsten kao simbol nepisanog dogovora koji se ni pod kakvim okolnostima ne može prekršiti.
Možda vas zanima…
Prntscrn/YouTube
Dijamantski prsten Maksimilijana Prvog
Prvi verenički prsten s dijamantom poklonio je Maksimilijan Prvi svojoj budućoj supruzi Mariji od Burgundije. Jedno vreme bili su popularni i prstenovi s urezanim natpisima sa unutrašnje strane i višedelni prstenovi, a tokom viktorijanskog doba počinje uzlet dijamantskog vereničkog prstenja, gde među aristokratskim i rojalnim porodicama poklanjanje dijamantskog prstena postaje norma. Dijamantsko prstenje bilo je rezervisano za bogatije pripadnike društva, a intenzivnijim iskopavanjem postajalo je sve popularnije. Prekid se dešava tokom Svetskih ratova i Velike ekonomske krize s kraja dvadesetih godina XX veka da bi se nakon II svetskog rata njihova popularnost vratila na velika vrata.
U Srbiji se razlikuju veridba i prosidba
U Srbiji veridba nije pravno regulisana - smatra se tradicionalnim, intimnim činom. Ipak, postoji razlika između veridbe i prosidbe. Prosidba je događaj koji prethodi veridbi, kada momak u intimnoj atmosferi uputi sudbonosno pitanje voljenoj devojci. Onda sledi i veridba, nekada presudna za budući život potencijalnih mladenaca. Prilikom veridbe, koja se tradicionalno odvija u mladinoj kući, upoznaju se članovi najuže familije i roditelji. Tada mladić od oca svoje devojke traži njenu ruku, a kada otac odobri sklapanje braka, on na ruku buduće supruge stavlja verenički prsten. Potom se sprovodi i darivanje koje se danas najčešće ostavlja za sam dan venčanja. Potom sledi proslava za bogatom trpezom i uz muziku.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)