Šokantna priča o Mariji Izabel Kvaresmi dos Santos (55), koju je majka kao jednogodišnju devojčicu ostavila u kokošinjcu, i koja je detinjstvo provela bez kontakta s ljudima, uznemirila je svet. Marija je rođena 1970. godine u selu Tabua u Portugalu i to kao zdrava beba, ali njena majka, koja je patila od meningitisa i mentalnih problema, nije je prihvatila kao dete. Kada je imala samo godinu dana, Mariju je majka zatvorila u kokošinjac, gde je provela narednih devet godina, potpuno zanemarena od strane porodice, ali i svih ostalih.
Izolovana od ljudi, razvila je ponašanje karakteristično za kokoške i piliće. Hodala je sitnim koracima, mahala rukama kao krilima i ispuštala zvukove nalik kokodakanju. Fascinantno je što su njena braća odrasli u normalnim uslovima, a Marija je ostala prepuštena životu među kokoškama, hraneći se istim stvarima kao i ptice - žitaricama, listovima kupusa i ostacima sa stola.
Prntscrn/YouTube/Егор Горобченко
Prvi pokušaj spasavanja dogodio se 1976. godine kada je njena tetka alarmirala vlasti. Lekari su je pregledali i utvrdili ozbiljne fizičke i mentalne posledice zanemarivanja, ali su, zbog nedostatka adekvatnog smeštaja za rehabilitaciju, odbili da je prime u bilo koju ustanovu. Njena tetka nije imala drugo rešenje, pa je devojčica vraćena u svoju porodicu, gde je nastavila da živi u kokošinjcu. Celo selo je znalo za njenu situaciju, ali niko nije reagovao.
Tek 1980. godine Marija Bičao, koja je radila kao tehničar na radiologiji u bolnici, saznala je za slučaj i odlučila da interveniše. Otišla je u selo, izvela devojčicu iz kokošinjca, dok majka nije ni pokušala da je spreči. Shvativši težinu njenog stanja, ova medicinska sestra je alarmirala medije, a slučaj je postao nacionalna tema.
Devojčica je prvih 15 dana boravila kod nje, ali Marija Bičao je ubrzo shvatila da je Mariji Izabel potrebna profesionalna pomoć. Novinarka iz Lisabona, Marija Katarina, je o tome napisala članak.
Zahvaljujući reakciji tadašnje prve dame Portugala, Manuele Eanes, koja je za stravičnu Izabelinu sudbinu saznala iz novina, Marija je smeštena u rehabilitacioni centar. Lekari su utvrdili da ima mentalni razvoj dvogodišnjeg deteta, pre svega zbog veoma lošeg kvaliteta ishrane i zbog totalnog odsustva ljudske komunikacije.
Možda vas zanima…
Navodi se da, kada je pronađena, nije bila u stanju da plače, budući da je plač prva emocija koja se izražava u kontaktu s drugim osobama, a Izabel nije bila priviknuta na bilo kakav ljudski odnos. Njeno ponašanje nije bilo na nivou ni prvobitnog čoveka, već samo životinje. Ipak, kroz godine terapije, naučila je da izražava osnovne emocije, samostalno hoda po ravnoj podlozi i koristi znakove za sporazumevanje. Iako nikada u potpunosti nije napustila svoje "pileće" ponašanje, rehabilitacija joj je omogućila značajan napredak.
Danas Marija živi u ustanovi pod stalnim nadzorom, zaštićena od medijske pažnje. Poslednjih 25-30 godina nijedna njena nova fotografija nije objavljena, a njeni staratelji vode računa da joj omoguće miran život daleko od prošlosti koja je potresla svet.
Komentari (0)