Dajan Deker je majka petoro dece. Ona i njen suprug Skot imaju četiri sina i ćerku. Ona radi kao bolničarka i dok su deca bila mala, nije imala vremena da se bavi kućnim poslovima. Na podu, posebno u trpezariji, stalno su bile mrve, po kući razbacane igračke, u hodniku obuća na sve strane... A onda su za praznike otišli u posetu njegovoj tetki u Omahi i ona je zadivljeno gledala u njihov savršen dom.
- Kuća je bila prelepa, kao iz snova. Kad smo ušli, unutra zastao mi je dah. Sve je bilo savršeno - nameštaj, jastuci po krevetima, savršeno čisto, bez truke prašine. Setila sam se naše kuće i bilo me je stid. Osetila sam zavist i ljubomoru jer žive u savršenoj kući samo njih dvoje. Mir i tiša su za mene bili samo san - priznala je Dajan.
Skotova tetka je provela kroz kuću, što je dodatno probudilo zavist kod Dajane.
- Pomislila sam kako bi bilo sjajno imati tako dobru kuću, punu soba i kupatila, s velikom kuhinjom koja bi mogla da bude ispunjena porodicom. Ali ono što mi se najviše urezalo u pamćenje i izazvalo sasvim drugu vrstu zavisti bile su savršene linije od usisavanja na njihovom sivom tepihu u trpezariji. Nigde nijedne mrvice, samo savršene linije od usisavanja - dodala je ona.
Dok se divila domu rođaka, Dajan je pomislila kako bi bilo lepo da je njena kuća čista barem pet minuta.
- Samo sam razmišljala "O moj bože, kako je lepo!" Moja kuća nije mogla da bude sređena ni pet minuta nakon čišćenja. Jedva sam čekala dan kada ću i ja moći da imam tako čistu kuću i da mali, prljavi prstići moje dece ne ostavljaju tragove na stol, ili da uđem u sobu u kojoj je moj sin Rajan radio svoj novi umetnički rad crtajući bojicama na zidu - kazala je Dajan.
Crte od usisivača na tepihu u trpezariji bile su znak da njeni rođaci žive savršenim životom u miru i bez stresa. Prolazeći savršeno čistom trpezarijom odjednom je shvatila istinu.
- Ti tragovi od usisavanja su bili usamljeni, nedostajale su lego kockice, prljava odeća, rančevi, razbacani slatkiši... Nedostajala su deca - dodala je ona.
Godine su prolazile, njena deca su odrstala i polako napuštala roditeljski dom. Prema Dajaninim rečima, lego kockice su polako nestajale, a da nije ni primetila. Zamenile su ih video-igrice, fudbalska oprema, a posle toga prazne sobe koje su čekale da deca dođu s fakulteta.
- Hrpe prljavog veša su se polako smanjivale, bilo je manje prljavog posuđa, a nestalo je bezbrojnih pokemon karata ili kolekcija kamenja. Sada je sve u mom domu čisto, kao da čekam fotografisanje za časopis, ali volela bih da sam ranije umela da cenim haos u kome živim s petoro male dece. Vreme tako brzo prolazi i žao mi je što je došao dan kad mi je kuća savršeno čista, ali prazna bez moje dece - kazala je uz uzdah Dajan.
Kako je rekla, savršeno srećen dom je znak da se malo koristi. Nema malih stopala koja trče na sve strane i prave nered, nema iscrtanih zidova, niti tragova ruku na stolu.
- Sad i ja imam savršene crte od usisavanja, ali vidim koliko sam bila srećinija dok mi je dom bio prepun dece. Zato mlade majke, nemojte se opterećivati ribanjem i usisavanje, uživajte sa svojom decom i verujte mi, tragovi od usisavanja su precenjeni - poručila je ona.
Komentari (0)