Erma Luiz Bombek bila je američka humoristkinja koja je u osvrtu na svoj život opisala kajanje za propuštenim trenucima koje nikada neće moći da vrati. Kao i mnogi u savremenom društvu, jurila je za uspehom, bila zarobljena u kolotečini svakodnevice i opterećena svojom "to do" listom, pa je u pedesetim godinama shvatila da je projurila kroz ono najvažnije - život.
Godine 1979. neko je upitao čuvenu Ermu: "Da možeš ponovo da proživiš život, da li bi nešto promenila?" Njen trenutni odgovor je bio ne, ali kada je razmislila, promenila je mišljenje. Rezultat je bila klasična kolumna puna topline u duhu njenog potpisa. To je sada jedan od najpopularnijih citata koji je visio na stotinama vrata od frižidera, a u njoj nas Bombekova nežno podseća na ono što je zaista važno u životu:
- Da mogu ponovo da proživim svoj život otišla bih u krevet da se odmorim kada bi mi pozlilo, umesto da se pretvaram da će ceo svet stati da nisam došla na posao jedan dan... Zapalila bih ružičastu sveću u obliku ruže, umesto da je pustim da se istopi u ostavi... Manje bih pričala, a više slušala... Pozvala bih prijatelje za sto čak i ako postoji mrlja na tepihu, a kauč treba da se očisti. Jela bih kokice u "dobroj" sobi i ne bih se toliko brinula o prašini kada bi neko hteo da zapali vatru u ognjištu. Nikada ne bih insistirala da se ne vozim sa spuštenim prozorima prelepog letnjeg dana samo zato što je moja kosa bila sveže isfenirana, ležala bih na livadi s glavom na travi, manje bih plakala i smejala se uz gledanje televizije, a više od gledanja života. Ali, najviše od svega, da imam drugu šansu u životu, cenila bih svaki trenutak, zaista bih ga pogledala... Živela bih ga... Ne bih se toliko zamarala oko sitnih i sitničavih stvari... Ne brini za one koji te ne vole, tačnije, ne treba da te bude briga ko šta radi... Umesto toga, treba da negujemo prijatelje koje imamo i ljude koji nas vole ... I na ono što radimo svaki dan da svoj um, telo, dušu, emocije, činimo boljim - napisala je Bombekova svojevremeno.
Njene reči mogu da nam posluže kao tačka razvoja u kojoj možemo da zastanemo, sagledamo i procenimo da li tako želimo zaista da živimo ili je možda vreme da se napravi neka promena.
Inače, Ermi je sa 20 godina dijagnostikovana policistična bolest bubrega, neizlečivo genetsko stanje. Preživela je rak dojke i mastektomiju i zatajila je da ima bubrežnu bolest, izdržavajući svakodnevnu dijalizu. U javnost je izašla s informacijom da je teško bolesna 1993, a preminula je 1996. od posledica komplikacija nakon transplantacije bubrega.
Komentari (0)