U utorak, 30. jula je dan posvećen Svetoj velikomučenici Mariji, poznatoj u narodu kao Ognjena Marija. Praznik se obeležava širom Srbije kao dan posvećen borcu za hrišćansku veru i zaštitnici žena.
Sveta Marija je rođena krajem III veka u južnoj Anadoliji u gradu Antiohiji za vreme vladavine cara Dioklecijana. Kao jedinica neznabožačkih roditelja, krstila se u 12. godini, zbog čega ju je otac odbacio. Posle teških muka, posečena je mačem u 16. godini zbog svoje vere u Gospoda. Njene mošti su postale poznate po svojim čudotvornim isceliteljskim moćima, što je doprinelo velikom poštovanju koje je uživala među narodom.
Verovanja o grmljavini na praznik Ognjene Marije
Običaji i rituali
Ognjena Marija se slavi i poštuje na poseban način. Veruje se da nijedan posao ne može doneti sreću na ovaj dan, pa se izbegava rad, posebno među ženama. Takođe, izbegava se kupanje u velikim vodama kao što su mora, reke i jezera. Sve ove običaje prati i narodna izreka koja kaže: "Ko slavi Ognjenu Mariju, siguran je u letinu."
Sveta velikomučenica Marija, poznata kao Ognjena Marija, ostaje značajna figura u srpskoj pravoslavnoj tradiciji, inspirišući vernike da se mole za zaštitu i blagoslov.
Običaj je da se na ovaj praznik, kada zbog velike vrućine "gori nebo i zemlja", ne rade nikakvi poslovi, a posebno radovi na polju. Kako se u narodu smatra da danas nijedan posao ne može doneti sreću, na današnji dan se apsolutno ništa ne radi, pogotovo žene. Isto, u nekim delovima Srbije se veruje da na ovaj dan treba pokloniti osobi koja vam se sviđa ogledalo jer ćete tako zauvek okupirati njegovu pažnju.
Komentari (0)