Jelena je bila mlada i lepa devojka sa velikim planovima za budućnost. neplanirano ostala je u drugom stanju sa tek navršenih 18 godina. Nije to bila velika ljubav zbog koje se sve žrtvuje i uplašena odlučila je da ode na abortus.
- Nikad neću zaboraviti taj dan dok sam živa. Nije imalo šanse da kažem roditeljima, pa sam tajno na svoju ruku otišla kod lekara na abortus. Kako sam bila punoletna, doduše tek dva meseca, nije mi trebalo odbrenje roditelja. Sećam se bola posle zahvata i osećaja praznine, kao da mi je neko otrgao deo utorbe - počela je svoju ispovest ona.
Prema njenim rečima nije ni slutila da će pobačaj ostaviti ožiljak na njenoj duši koji nikad neće izbledeti.
- Pred drugima sam bila nasmejana kao da nemam ni jednu brigu, glumila sam svaki dan, a noću bih gorko plakala u svojoj sobi. Nisam mogla da spavam, a nemir u mojoj duši ništa nije moglo da smiri. Vreme je prolazilo, krenula sam na fakultet i odmah sam se izdvojila kao sjajan student, jer sam utehu tražila u učenju - dodala je ona.
Usamljena u svojoj tuzi Jelena se nikome nije poverila čak ni naboljoj drugarici iz detinjstva, jer se plašila osude. Iako je nekad volela da ide u crkvu, potpuno se povukla iz duhovnog života.
- Užasno sam se plašila da zakoračim u crkvu, kao da će neko znati šta sam uradila. Plašila sam se oduse, znala sam da sam grešnica i da moj greh nista ne može da opravda. Jednog dana sedela sam sa drugaricom na kafi kad je ona iz čista mira počela da priča o manastiru Ostrog i Svetom Vasiliju Ostroškom. rekla je da tamo idu ljudi kojima je bio potreban mir u duši - ispričala je Jelana.
Možda vas zanima…
Alexandre.ROSA/Shutterstock
Te noći je prvi put sanjala Svetog Vasilija Ostroškog, kao da je zvao da dođe pod njegovo okrilje.
- San se ponavljao iz noći u noć dok jednog jutra na autobuskoj stanici nisam primetila oglas za pokloničko putovanje u manastir Ostrog. Poslazak je bio na moj rođendan i to mi je bio znak. Ocepila sam komadić papira sa brojem telefona i grunula ga u džep od farmerica - rekla je ona.
Te večeri joj je papirić ispao iz džepa kad se presvlačila i odmah je pozvala broj i rezervisala poslednje mesto u autobusu.
- Kad sam stigla u Donji manastir počela sam da plačem. Plakala sam čitavim putem do Gornjeg manastira, kao da se iz moje duše izlivala sva tuga, bol i kajanje koje su se godinama skupljali u mojoj duši. Kad sam stigla pred manastirsku kapiju onako uplakanu monah mi je prišao. Samo me je pogledao i poveo me do kivota Svetog Vasilija. "Sve će biti dobro", rekao mi je. Slomila sam se od tuge pred kivotom, jecala sam i molila za oproštaj. Ne znam šta se dogodilo, ali u jednom trenutku imala sam osećaj kao da je neko spustio ruku na moje rame iako sam bila sama u keliji, U tom trenutku osetila sam mir u duši kakav nisam osećala godinama unazad - rekla je Jelena.
Iz manastira se vratila kao druga osoba, kao da joj je neko skinuo teret sa pleća. Nije zaboravila na pobačaj, ali kao da se ponovo rodila. Od tada redovno barem jednom godišnje ode da se pokloni moštima velikog svetitelja. Redovno ide u crkvu, peva u crkvenom horu i ponovo u duši oseća veru koja joj kao plamen greje dušu.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)