Vasilija Bošković, zvanično najlepša tinejdžerka u Americi, osvojila je ovu prestižnu titulu na nacionalnom takmičenju. Prvo je zasluženo odnela titulu najlepše tinejdžerke države Nevada (7.novembar, 2021.), čime se kvalifikovala da se takmiči za najlepšu tinejdžerku u svih pedeset država SAD, predstavljajući svoju državu Nevadu tri meseca kasnije.
Prelepa brineta srpskih korena je pobedila 19. februara. 2022. na nacionalnom takmičenju i zvanično postala najlepša tinejdžerka u Americi. Vasilijina nestvarna fizička lepota i duhovna profinjenost kojom zrači nisu promakle žiriju i publici. Nazvali su je “bela Naomi Kembel” zbog autoritativnog i sigurnog hoda. Kako je za Srećnu republiku ispričala njena mama Jelena, titula i pobeda su došle kao rezultat velikog rada njene ćerke, budući da se izbor za Mis u kategoriji tinejdžera nije bodovao samo na osnovu lepote i intervjua, već i na osnovu humanitarnog rada.
Kako nam je Jelena rekla, dok su druge devojke na takmičenju imale čitave timove koji su vodili računa o svakom detalju, Vasilija se oslonila na sebe i mamu koja joj je tokom čitavog života najveća uzdanica i podrška.
Ime dobila po svetom Vasiliju
Vasilija je rođena u Njujorku od majke Jelene, rođene Beograđanke, i oca Grka. Kao devojčica preselila se iz Njujorka za Beograd gde je počela da trenira aikido u klubu “Atom” i peva u horu “Čarolija”. Potom se s majkom vratila u SAD i sa njom poslednjih 12 godina živi u Las Vegasu.
- Ime je dobila po svetom Vasiliju Ostroškom. Od malih nogu sam učila Vasiliju o našim korenima, istoriji, ali prvenstveno o pravoslavlju i naravno nezaobilaznom “čojstvu j junaštvu”. Učila sam je disciplini, duhovnosti, da bude vredna i radna i da pomaže drugima. Od pete godine uči kineski jezik i iste godine je počela da trenira tekvondo. Deset godina je igrala folklor pri našoj crkvi (putovala i nastupala), osam godina je igrala grčki folklor i takmičila se svake godine sa svojom grupom. Takođe, sa školskim timom čilidersica (sport koji povezuje gimnastiku, akrobatiku i ples) postala je nacionalni šampion za svoj uzrast i osvojila prestižnu titulu igrača godine. Sve što radi, Vasilija radi do kraja - ispričala je Jelena.
Od malih nogu devojčica je naučena na rad i disciplinu, a uz talente kojima ju je Bog podario bilo je samo pitanje dana kada će zablistati i postići uspeh.
- Ona je odličan đak u školi i dete kakvo se samo poželeti može. Rastući sa majkom, Vasilija zna da ne postoji uspeh preko noći, već kada neko zablista da je to rezultat velikog truda i odricanja. Dakle, uspeh dolazi kao nagrada za uloženi rad i trud. Tako je bilo i sa ovim takmičenjem. Bila sam svedok u ranijim takmičenjima kada Vasilija nije pobeđivala i gde devojčice koje ne pobede dobiju napad histerije. Došla sam do zaključka da su mnogo puta majke više povređene od svojih ćerki, što mi je bilo strano i čudno. Uvek sam učila Vasiliju da su neuspeh i poraz deo puta ka pobedi i da poraz ne shvata kao “smak sveta”, već kao blagoslov za bolje šanse. Vasilija je naučena da se iz poraza uči, a u pobedi se ne izdiže - dodala je naša sagovornica.
Na pitanje kako je ona kao majka doživela uspeh svoje ćerke i trenutak kad joj je stavljena kruna na glavu, Jelena ističe da je bila potpuno mirna.
- Vasilija je mnogo radila pre toga i taj rad je krunisan pobedom. A i da nije pobedila, sigurna sam da bi se neka druga vrata otvorila za dalji napredak. Titula nosi odgovornost i kada si na vrhu mnogo puta možeš biti usamljen. Tu je lekciju Vasilija takođe naučila. Ja nju učim da se isto ponaša i kad gubi i kad pobeđuje - dodala je Jelena.
Sve same finansirale
Nakon izbora za najlepšu tinejdžerku Nevade Vasilija je imala tri meseca da se pripremi za nacionalno takmičenje.
- Vi ne možete da zamislite kako priprema izgleda. Takmičenje i pripreme koštaju mnogo, ne samo vremena, već i novca, angažuju se timovi ljudi koji rade sa takmičarkama. Tu su haljine vredne po 10.000 dolara, šminkeri, frizeri, stilisti... Ja sam Vasilijino takmičenje finansirala sama i daleko od toga da je mogla finansijski da se približi drugim takmičarkama. Znala sam da je Bog moje dete darivao talentima koji idu dalje od fizičke lepote i generalno se ne zaustavljamo samo na spoljašnjem izgledu. Uvek sam joj govorila da haljina ne nosi nju, već obrnuto, i da nije bitan brend haljine već kako se nosi. Uporedo sa pripremama za nacionalno takmičenje Vasilija je redovno pohađala srednju katoličku školu koja zadaje učenicima u proseku dnevno dva do tri sata domaćeg zadatka – rekla je Jelena.
Prema rečima naše sagovornice, pogodilo se da je baš u to vreme bila upisana u FBI akademiju za tinejdžere koja traje osam nedelja, a časove je pohađala posle škole. Uz sve to imala je više od 150 javnih nastupa.
- Nije bilo lako sve to uskladiti s njenom školom, mojim poslom, njenim treninzima, testiranjem za crni pojas drugi dan u tekvondou, javnim nastupima… Kod tekvondista ne postoji izgovor i ako padne samo na jednom testu u tih šest meseci, koliko traje procedura, mora sve ispočetka. Takođe je pohađala posle škole časove kompjuterskog programiranja koji su joj kasnije doneli šestomesečni ugovor i plaćen posao kod gradonačelnice Las Vegasa. Vasilija je sve uspela da stigne uz ogromno odricanje i precizno planiranje jer je od malih nogu naučena da dan ima 24 sata, a na njoj je kako će to vreme najbolje da iskoristi. Dakle, vojničko vreme i disciplina - dodala je naša sagovornica.
Vreme, istina i ti - Vasilijina platforma
Izbor za najlepšu tinejdžerku nije bio samo izbor za lepoticu. Fokus je bio na tome šta se krije iza lepog lica i fizičke lepote.
- Sve mlade devojke i takmičarke su lepe, posebno kad izađu na scenu uz šminku i sjaj. Svaka takmičarka mora da donese sa sobom tzv. platformu koju je sama smislila i izabrala prema ličnim afinitetima i na kojoj bazira svoj rad i prezentaciju. Vasilija se fokusirala na humanitarni rad koji je okupira od malih nogu. Njena platforma je - vreme, istina i ti. “Vreme” koje govori o tome kako ćete iskoristiti 24 sata svakog dana, “Istina: Da, uvek morate da budete iskreni prema sebi", i “Ti” da bi trebalo da se pronađeš radost u svemu što radiš - rekla je Jelena.
Iako se Vasilija, kao i njena mama, bavi humanitarnim radom od malih nogu, o tome nerado govori.
- Naučila sam je da humanost nije nešto o čemu treba da se priča i čime treba da se hvali, naprotiv. Kad je došao trenutak da o tome javno progovori ona se osećala nelagodno. Razgovarale smo i objasnila sam joj da je to sad deo njenog posla i način da inspiriše druge ljude - objasnila je naša sagovornica.
Njena ćerka je još od malih nogu privlačila pažnju raznih agenata, dobijala je pozive da se bavi modelingom, ali je Jelena sve te pozive odbijala.
- Svaki uspeh ima i svoju tamnu stranu usamljenosti tako da sam pozive za modeling odbijala i svoje dete od malih nogu učila radosti, radu i disciplini i da bilo koji problem rešava sa radošću i kroz igru. Učila sam je da problem u životu gleda kao problem “slagalice” - svi su delovi tu, samo treba da se spoje. Iako je Vasilija rođena u Njujorku, preselili smo se u Las Vegas. Imala je priliku da vidi šta stoji iza tog sjaja i raskoši, da uvek postoji cena koja mora da se plati za slavu i tzv. popularnost. Vegas ima šmek malog grada, i kao i Beograd, jeste velegrad, ali takođe i jedno veliko selo u najboljem smislu reči - istakla je Jelena.
Gledajući svoju majku koja je uvek mnogo radila, kuvala noću da bi ona imala “jelo na kašiku”, sve je to uticalo da Vasilija nikad nije dozvolila sebi da poleti, da je ponesu slava i lažni sjaj.
- Ništa ne dolazi preko noći, čak i kad se tako čini. Iza Vasilije su godine rada i odricanja, a pobeda je došla samo kao rezultat toga. Nakon što smo se vratile kući posle njene pobede, Vasilija je posle zajedničkog jela otišla da opere sudove. Ništa se nije promenilo u kućnoj atmosferi i podeli rada. Ja kuvam ručak, Vasilija pere sudove i obrnuto. Ona je veća od krune i bilo koje titule a ovo ne govorim kao majka jer sam surovo objektivna i realna kad je moje dete u pitanju. Niko ne može više da je kritikuje od mene zato što ja, kao tipična i prosečna srpska mama, mogu da hvalim svoje dete kada to zasluzi, ali takođe je moja obaveza da joj skrenem pažnju ako nešto nije u skladu sa kućnim normama - dodala je ona.
Ulaganje u budućnost
Nakon što je posle godinu dana predala krunu Vasilija je nastavila da radi na sebi. Napunila je 17 godina i nastavlja da ide napred, prateći i slušajući kompas svog srca.
- Postala je kadet civilnog vazduhoplovstva u Nevadi pri vojsci. Valjda su proradili geni pošto je moj otac bio avijatičar u vrhu civilnog vazduhoplovstva bivše Jugoslavije. Jedanput nedeljno, po tri sata, uči se disciplini, aeronautici, aerodinamici, o bezbednosti vazduhoplovnog saobraćaja… Ima dosta domaćih zadataka u sklopu ovog programa, a nedavno je imala prvi let jedrilicom sa instruktorom koji joj je na kratko prepustio upravljanje letelicom - rekla je Jelena.
Uporedo sa tim postala je eksploler za policiju u Las Vegasu.
- Dok njeni vršnjaci izlaze i provode se ona jednom nedeljno posle škole ide u policijsku stanicu i sa vršnjacima uči kako rade policija, forenzičari... Ima ih 40 u klasi i to je veoma dobro i korisno za tinejdžere jer deca vole autoritet i disciplinu. Nastavlja sa učenjem kineskog i grčkog, tri i po godine uči znakovni jezik i ulaže u svoju budućnost – dodala je ona.
Pored svih obaveza ta mlada lepotica nastavlja da se bavi humanitarnim radom koji je neodvojivi deo njenog života i života njene mame.
- Vasilija je od malih nogu u pravoslavnoj crkvi i pravoslavnoj veri tako da je Bog na prvom mestu u našem životu. Pomenuću dve Vasilijine omiljene izreke o kojima često priča i objašnjava ih na osnovu životnog puta koji je izabrala i koje mogu da sumiraju naš život: “Kada je Bog na prvom mestu, sve je na pravom mestu” (Sveti Avgustin) i “Na kraju svega, najvažnije je koliko voliš, kako voliš i šta radiš sa svojom ljubavlju” ( Majka Agnes). Vasilija peva u crkvenom horu od malih nogu (prvo u našoj crkvi, zatim u grčkoj, a od globalne izolacije poslednje tri godine i u ruskoj crkvi). I liturgija, post, oproštaj i pričest su osnovni i jedini putokaz u našem životu. Bog je na prvom mestu, pa onda sve ostalo – zaključila je Jelena Bošković.
Komentari (0)