Pevačica Selin Dion, nedavno je otkrila svoju nesvakidašnju posvećenost cipelama. U novom dokumentarcu "I Am: Celine Dion" (Ja sam: Selin Dion) koji je objavljen 25. juna, ona je iskreno govorila o ljubavi prema cipelama i spremnosti da nosi štikle koje uopšte nisu njen broj.
- Kada devojka voli svoje cipele, uvek će ih naterati da joj pristaju. Nosila sam cipele, a moji prsti su bili ovako savijeni, jer nisu imali moju veličinu. Svaki put kad bih otišla u prodavnicu i zaljubila se u određene cipele, pitaju me, "Koju veličinu nosite, gospođo?" Ja kažem, "Ne, vi ne razumete. Koju veličinu imate?" Nateraću stopala da stanu, nateraću da mi pristaju. Ja ću nositi tu cipelu. Jer, ja nosim cipele, cipele ne nose mene. Bilo da ih imate u broju 36 ili 41, daćete mi ih, ja ću ih nositi - objasnila je pevačica, a o tome je pisao i Yahoo.
Selin poseduje hiljade pari cipela, a nije se libila da objasni kako njena fleksibilnost prema različitim veličinama može biti fizički zahtevna. Istakla je da dok je morala da savija prste za manje cipele, morala je i da ih "raširi" za veće veličine, kako bih ih održala na nogama, ali to je žrtva koju je spremna da podnese.
Pevačicina kolekcija cipela je zaista ogromna, od belih Converse patika preko sjajnih štikli do zmijskih čizama iznad kolena. Izlažeći obuću da promoviše dokumentarac, nosila je par Gianvito Rossi sandala na štiklu. Čak ima skladište i kompjuterski sistem za organizovanje svojih cipela.
Selin je na specijalnoj projekciji filma "Ja sam: Selin Dion" u Njujorku, koja se održala 17. juna u dvorani Alice Tully, zablistala i još jednom pokazala svoju beskompromisnu ljubav prema modi i cipelama. U dokumentarcu, koji takođe istražuje njen život kao umetnice i njeno iskustvo sa sindromom ukočene osobe, Dionova otkriva više o tome kako je bolest uticala na njen život i karijeru. Podsećamo, Selin je prvi put javno otkrila da joj je dijagnostikovan autoimuni i neurološki poremećaj 2022. godine.
Sindrom ukočene osobe je retko autoimuno stanje koje pogađa jednu od milion osoba. Bolest utiče na centralni nervni sistem - mozak i kičmenu moždinu, a najpre stradaju mišići trupa i stomaka. U početku ukočenost dođe i prođe, dok na kraju ne postane trajno stanje. Stradaju mišići nogu, ruku čak i lica. Lek za ovaj retki poremećaj ne postoji, a lečenje je usmereno na kontrolu simptoma i poboljšanje mobilnosti. Simptomi se mogu javiti u bilo kom uzrastu, ali se najčešće razvijaju između 30. i 60. godina.
Komentari (0)