Dosadna seboreja!

ISPOVEST O UŽASU ŽIVOTA SA SEBOREJOM: "Do juče najefikasniji preparat postaje vaš smrtni neprijatelj!"

Da li i vi patite od seboreje? Ako da, onda će vam sigurno ova ispovest zvučati poznato i možda vam pomogne u toj borbi, a ako ne, upoznajte jednu od najnapornijih bolesti sa kojima se bore ljudi, bar sudeći po ovom iskustvu.

ISPOVEST O UŽASU ŽIVOTA SA  SEBOREJOM: "Do juče najefikasniji preparat postaje vaš smrtni neprijatelj!"
printscreen/pinterest

Zamislite scenario: Ustajete ujutru jedan dan, spremate se za posao, fakultet, školu... Odlazite da se brzinski istuširate, pa da pičite na autobus. Tokom tuširanja, grabite svoj omiljeni šampon, isti onaj koji ste koristili mesecima unazad, ako ne i godinama, trljate glavu, ispirate, izlazite iz kade/tuš kabine, i kreće...

Nesnošljiv svrab na glavi, užurbano grabljenje peškira da se umiri osećaj ravan ujedima hiljadu komaraca na temenu, potiljku. Potom, dok se trljate peškirom, kreće da peče. Majko mila, koliko peče. Kao da je neko upalio brener iznad vaše glave, da vam je u kosu bacio šibicu, a da je prethodno natopio nitroglicerinom ili petrolejem.

Seboreja, bolest koja voli da se šali s vama

Poznato? Onda verovatno i vi, baš kao i ja, muku mučite sa seboreičnim dermatitisom. Pakleno dosadnom pojavom od koje boluje koža. Ne šalim se kada to kažem, svaki put kada krene da peče, osećam se usijane glave kao da je neko Sovjetsku Tsar bombu detonirao na mom temenu. Tada mi dođe da grizem, psujem, plačem, bijem, lomim, vrištim; a zapravo, samo ćutim i trpim. Ćutim i trpim, jer, realno, nije toliko strašno.

Mada jeste poprilično odvratno. Mislim, baš je fuj kada namestim frizuru a kao nuspojavu izazovem obilne snežne padavine žutog snega kao da su u pitanju efekti kiselih kiša. Šta ćeš, perut je glavni i najčešći simptom seboreje. Ponekad. Nekad je i svrab. Nesnosni, užasni, dosadni, naporni svrab.

Ali tu nije kraj mukama, daleko bilo! Napolju je jako hladno, mraz je, a nisi ljubitelj da nosiš balaklavu? Oh, ne!

Tog trenutka kada te udari hladni talas po licu, tog trenutka shvatiš da bi lakše bilo da si seo na autobus za Smederevo, otišao do železare i pustio da ti facu poliju otopljenom željezom. Međutim, ne možeš sebi da priuštiš takav luksuz. Moraš da ideš gde si se već uputio. Iako rado ne bi. Slatko bi se vratio kući da legneš pod pokrivač, zgrabiš kanticu evrokrema, kašiku, i cepaj baćo! Ali znaš da ne smeš. Slatka i masna hrana pojačavaju simptome seboreje.

Sećam se, idem ja tako do škole, gledam svoja posla i mislim o tome koliko me žara sve od ramena nagore, dolazim na nastavu, i idu šale i pošalice na moj račun kako ne vodim dovoljno računa o sopstvenoj higijeni jer kako drmnem glavom tako iza mene ostaje perutavi trag koji bi pocrveneo i zaseneo Ivicu i Maricu. A ja znam da sam bio pod tušem to jutro. I šta ću, klinac, boli, drmaju hormončići, meni to deluje kao užasna uvreda, smak sveta, kad nisam znao bolje.

Danas znam. Danas znam da se sa seboreičnim dermatitisom živi doveka. Nije izlečiv problem. I da je prenosiv sa roditelja na dete, mada mnogo češće sa majke na dete nego sa oca. Pošto sam muško, to mi je tačka tetošenja, da ja neću ovom bolešću uvaliti kosku svom klincu k'o što je moja keva meni. 

Danas znam i da ako je previše vruće, ili previše hladno, koža mi se upali. Stvore se lezije, koje su jarko crvene i perutave, što svrbi izuzetno. Radio sam neko vreme za poznati beogradski lanac grčke brze kuhinje, i tog trenutka kada bih u avgustu na +35 Celzijusovih upalio plinski gril, moje lice bi postalo crvenije od obraščića Kupida francuskog slikara Fransoa Bušea. 

Kako se boriti sa seborejom?

O tome šta sam čuo dok sam potrošio doslovno nedelje svog života kada se saberu sati provedeni u čekaonici na Baniji sedeći pred ordinacijom dermatologa u Gradskom zavodu za kožne i venerične bolesti, mogu da vam ukratko prepričam. Postoji neka gljivica koja mene uvek podseća na azijsku zemlju Maleziju - malessezia, koja buja u masnim delovima kože. Ta gljivica, zapravo, izaziva kožnu hiperproliferaciju, iliti na srpski prevedeno ubrzan proces menjanja kože. Međutim, koža ispod nije spremna za taj proces, pa se koža gomila u talog koji izgleda kao naborana i ispucala, suva koža spolja. U takvom mikrokozmosu gde buja život mojih malih gljivica, dolazi do mikroinflamacija (malih upala) kože, što izaziva crvenilo, svrab i bol.

Aleksa Obradović

Lezije, crvenilo koje boli i peče

Ovaj svrab moram da tolerišem koliko god mogu, jer ako poderem taj talog isperutale kože i otkrijem pokožicu, nagrabusio sam. Najmanji problem je bol, a najveći belaj su krvarenja i potencijalne infekcije.

Sigurno se već pitate, kako obuzdavam ovu zver koja ume zlobno da mi pošteno upropasti dan? Ukratko, ne obuzdavam. Duži odgovor jeste malo komplikovaniji. Ne postoji magična terapija koja rešava ovaj problem. Ono što mogu da potvrdim iz svog, ali i iskustva svih koje znam da pate od seboreičnog dermatitisa, jeste da određeni poznati šampon zaobiđete u šiiiroookom luku. Takođe, dok sam radio za Grka, dao mi je neke sapune na bazi maslinovog ulja, koje su nekima pomogle, ali meni su samo upalile kožu.

 

 

Život sa seborejom se svodi na ono što englezi zovu "Trial and error", tojest po srpski APP, ako prođe-prođe. Probaš, pa šta ti Bog da. Moje iskustvo je takvo da što bazičniji šamponi, sa što manje sastojaka, dobro obavljaju posao. Šampon od kamilice u nemačkom lancu prodavnica mi je čuda odradio, godinu dana sam ga koristio bez problema. Još jednu stvar morate znati, ništa ne traje zauvek. U nekom trenutku - naočigled, kada koži dune - do juče najefikasniji preparat postaje vaš smrtni neprijatelj koji vas mrzi više od sotone same. 

Pomagala mi je i kremica na bazi propolisa, koju sam trljao svakih 3-4 dana u lice; mada je ona beskorisna za kosu, ali nije loše probati šampon sa propolisom. Takođe, mojoj majci šampon protiv seboreje koji pravi Apoteka Beograd čuda radi, koristi ga godinama i pomaže joj, ali ja sam mu triput pružio šansu i sva tri puta me je ugrizao za zadnjicu, gadno. 

Ne zezajte decu koja pate od seboreje!

Svoju ispovest završavam time da sam najbolji i najmirniji period imao kada sam koristio šampon poljskog proizvođača "Biały Jeleń", koji je na bazi hmelja. Em miriše k'o pivo, em umiruje seboreju. Nisam probao pa ne znam da li ima i ukus kao aromatični tečni hleb na koji sam (kao i mnogi muškarci) navučen, ali je svakako win-win.

Vođen iskustvom moje majke, moram da upozorim da seboreja godinama može da preraste i u vrstu psorijaze (sebopsorijazu konkretno), na ramenima i leđima. 

Na samom kraju, znajte da je ovo jedna specifična bolest, koja nije zarazna, i probajte vašoj deci da objasnite da ako njihov drugar iz škole ima seboreju, ne znači da mu kosa opada zbog hemoterapije, ne peruta se jer nije čuo za sapun, već samo pati od jedne specifične bolesti. 

Komentari. (0)