Kultura

BORBU ZA PRAVA RADNIKA POČEO JE JEDAN STOLAR! Malo poznati detalji iz istorije o praznovanju 1. MAJA!

Međunarodni praznik rada slavi se u znak sećanja na demonstracije u Čikagu, iako su radnici bitku za svoja prava zapravo počeli mnogo ranije.

01.05.2022 09:30

BORBU ZA PRAVA RADNIKA POČEO JE JEDAN STOLAR! Malo poznati detalji iz istorije o praznovanju 1. MAJA!
Shutterstock, Tanjug/AP

Međunarodni praznik rada, 1. maj, proslavlja se u znak sećanja na masovne majske demonstracije radničkog pokreta održane 1886. u Čikagu. To je zvanična i opšte prihvaćena verzija, ali Srećna republika je malo zagrebala po istoriji i došli smo do zanimljivih podataka.

Stolar povukao nogu

Krajem 19. veka radnici, među kojima je bilo dosta dece, bili su potpuno obespravljeni. Radili su od 12 do 18 sati za bedne dnevnice. Poniženi i gladni počeli su da se bune zahtevajući osmočasovno radno vreme. Međutim, malo je poznato da je sve počelo četiri i po decenije ranije s jednim stolarom na Novom Zelandu.

Semjuel Parnel, stolar iz Velingtona, prvi je još 1840. počeo da primenjuje osmočasovno radno vreme. Njegovim stopama su krenuli australijski klesari u Viktoriji koji su 21. aprila 1856. po pri put u istoriji masovno obustavili rad, tražeći da se rad ograniči na osam sati.

Shutterstock

Pobuna radnika s kraja 19. veka koji su tražili bolje uslove rada i radno vreme od osam sati

Krvavi obračun u Čikagu

Bilo je potrebno da prođe još punih 30 godina da američki radnici, koji više nisu mogli da podnesu ugnjetavanje poslodavaca, podignu glas i pobune se.

Sada već istorijske demonstracije u Čikagu 1886. počele su kao miran protest na kome se okupilo 40.000 radnika. Demonstrirali su noseći transparente i marširali čikaškim ulicama uzvikujući da traže tri osmice - 8 sati rada, 8 sati odmora i 8 sati kulturnog uzdizanja.  

A, onda je 4. maja na čikaškom trgu Hejmarket izbilo krvoproliće. Nepoznata osoba bacila je dinamit na jake policijske snage koje su pokušavale da rasteraju demonstrante. U pucnjavi koja je usledila poginulo je sedam policajaca i najmanje 38 radnika. Povređeno je 60 čikaških pripadnika organa bezbednosti, kao i 150 civila.

Stotine radničkih vođa i simpatizera je pohapšeno i strpano iza rešetaka, od kojih su kasnije, nakon sumnjivog sudskog procesa, pogubljena njih četvorica i to vešanjem. Ostali su zaglavili na dugogodišnjim robijama.

Shutterstock

Među radnicima koji su radili i po 18 sati dnevno je bilo dosta žena i dece

Amerikanci ne slave 1. maj

Na kongresu Druge internacionale, koji je održan 1889. u Parizu, za Praznik rada je i zvanično odabran 1. maj u znak sećanja na krvavu borbu čikaških radnika. Međutim, iako je najkrvavija bitka za radnička prava bila u jednom američkom gradu, u Sjedinjenim Državama su veoma brzo odlučili da za Praznik rada i radničkih prava uzmu prvi ponedeljak u septembru, kako ga proslavljaju i danas.

Njihovim stopama krenuli su i Kanađani, a Novozelanđani Praznik rada slave četvrtog vikenda u oktobru. Sve ostale zemlje manje-više taj praznik obeležavaju 1. maja.

Kako se obeležava danas?

Međunarodni praznik rada danas se u svetu obeležava na različite načine. U većini zemalja sindikalne organizacije i levičarski pokreti organizuju masovne marševe. Najmasovnije demonstracije su tradicionalno u Berlinu i Parizu, ali protesti se organizuju i u drugim državama. Italijani nisu radi da šetaju, više vole muziku, pa se 1. maja na rimskom trgu Svetog Jovana tradicionalno organizuje koncert koji prenosi i državna televizija.

U Srbiji slavlje počinje prvomajskim urankom na izletištima. U prirodi se sprema roštilj koji se najčešće zaliva pivom, a jedina opasnost su opekotine od sunca ili roštilja ukoliko s njim barataju neiskusne roštiljdžije.

BONUS VIDEO:

Komentari. (0)